Živa mrtva priroda
Nobelovka Herta Miler opisuje rumunsko društvo poslednjih dana Čaušeskuove diktature, pokrećući prirodu. U prvoj rečenici mrav nosi mrtvu muvu. Roman Lisac je oduvek bio lovac kao da slika umorno društvo, zamrznuto u vremenu, tako što na drugoj strani, lirskim postupkom, pomera motive s platna nature morte. U priči o strahu, čiji glavni junaci (nastavnica Adina, fabrička radnica Klara i muzičar Paul) pokušavaju da prežive, Herta Miler uvećava, bolje nego lupom, teške prizore svakodnevice, natopljene isprenjima iz kuhinje. To pred čitaoca istovremeno iznosi pravu gozbu dobrih rečenica. U dvorištu fabrike „mačka se pretvara u rđu i pletenu žicu“, dok je „predgrađe cevima i žicama prikačeno za grad, i jednim mostom bez reke“. Između „stambenih blokova batinanje tepiha razbija dan“.
(NIN, 28. septembar 2017.)