Kad su mu bile trideset tri godine, Jozef Škvorecki bio je prinuđen da provede četiri meseca na infektivnom odeljenju. Pošto su posete bile zabranjene, knjige koje su mu doturali prijatelji nikada više nisu mogle da se iznesu iz bolnice. U takvim okolnostima, najlakše su se rastajali od jeftinih detektivskih romana. Pod njihovim uticajem, i sam je počeo da piše krimiće.
Srećom, uz mere opreza, paketi sa romanima nastavljaju da stižu na konkurs za NIN-ovu nagradu. Do petka, 2. oktobra, na adresu našeg nedeljnika (Cetinjska 1, 11.000 Beograd), stiglo je 59 knjiga. Od sledećeg broja pa do 15. decembra, u nastavcima, biće štampana lista svih naslova, po redosledu pristizanja.
Osim tačaka aktuelnog pravilnika, u najneobičnijoj godini od pokretanja priznanja 1954, na stolu su i zdravstvene preporuke. Kako u delu javnosti decenijama postoji pogrešno uverenje da su članovi žirija stalno posvađani, distanca se valjda podrazumeva. Rukovanje – da ne pominjemo!
Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik), održali su prvi sastanak i razmatrali do sada pročitana dela. Oni će svakako naposletku znati da li je virus korona već ušao u domaću književnost kao tema.
Do tada, podsećamo se proza ranijih laureata što su se uhvatili ukoštac sa još većom jezom. Borislav Pekić, dobitnik NIN-ove nagrade za Hodočašće Arsenija Njegovana, napisao je žanr-roman Besnilo, ali i novelu Megalos mastoras i njegovo delo, 1347, o umetničkom rezbaru iz Aleje, u godini kada je dvanaest đenovljanskih galija prevezlo kugu iz Carigrada na Siciliju. Radoslav Petković, pisac nagrađen za Sudbinu i komentare, u zbirci Izveštaj o kugi, čije je novo izdanje upravo objavljeno, još je 1989. naslovnu priču posvetio lekaru u doba spaljivanja veštica i čarobnjaka koga doktor Rue savetuje da ne jurca za kugom kao pas tragač, nego da pokuša da je na neki način predvidi. Petković je inače preveo Defoovu Godinu kuge, naslov koji aktuelna kriza vraća na bestseler liste.
(NIN, 8. oktobar 2020)