Nin (Tekstovi)
Knjiga: Bol obeshrabrenosti

Mihail Sebastijan, pisac rođen 1907, što je život izgubio 1945, na ulici, gde ga je, kako su kazali, udarilo motorno vozilo – opisuje 1934. u autobiografskom romanu Već dve hiljade godina... rastući antisemitizam na bukureškom univerzitetu. Prenosimo nekoliko rečenica iz te knjige, objavljene u izdavačkoj kući Klio (prevod s rumunskog: Đura Miočinović), naslanjajući na njen dnevnički temelj i fragmentarnost nad kojom je izgrađeno veliko delo ovoga književnika:

*
Naslađivanje time da si sam u svetu koji veruje da si njegov. Ne gordost. Pa čak ni stidljivost. Samo prirodno, jednostavno, nevoljno tvoje ostajanje, u sebi.

*
Neobrijan već četiri dana. Prehladno je da bih stajao četvrt sata ispred ogledala.

*
...Danas ne pada nekakav finansijski sistem, već jedan istorijski sistem. Ne likvidira se nekoliko formi, nekoliko činjenica, nekoliko detalja, nego čitava struktura. Ako postoji kriza pojma vrednosti u ekonomiji i finansijama, ona nije zasebna činjenica nego se uklapa u jednu opštu krizu vrednosti na svim planovima modernog života. Živimo s previše apstrakcija, s previše obmana. Izgubili smo tlo pod nogama. Nije se samo pokidao odnos između papira–monete i zlata, već odnos između svih naših simbola i nas. To je jedna provalija između čoveka i okoline...

*
Jedini bol koji razumem direktno, instinktivno, bez objašnjenja, jeste bol obeshrabrenosti.

*
Veče kod Kostaridija. Duge rasprave o nemiru, modernoj neurozi, Židu, ratnoj generaciji, Berđajevu... Zapanjen sam s koliko se žara može razgovarati o nemiru, uz kafu.

*
„Generacija `nespokojnih`... Smešni ste, drugari. Negde drugde je vaš ključ. Vi ste generacija proletera bez klasne svesti. Poslovi su se proredili, stipendije su male, sva su mesta zauzeta. Ostali ste napolju i onda se, da ne biste gubili vreme, bavite metafizikom. Jednog dana, shvatićete da vas demokratska država i buržoazija više ne mogu integrisati – a tada ćete prići revoluciji. Da vidite kako se tamo tope nespokoji.“

*
Velika lukavština poretka u kom živimo je da od svakog od nas napravi jednog slugu nesvesnog njega. I kupuje nas jeftino, neosetno.

(NIN, 12. avgust 2021)

недеља, 21. август 2022.

Bruno K. Oijer, Ida Borjel, Eva Strom, Mari Silkeberg – imena su književnica i književnika čiju po
четвртак, 11. август 2022.

Donald Klark, filmski kritičar Ajriš tajmsa (@DonaldClarke63), napravio je na Tviteru listu deset
четвртак, 11. август 2022.

Koliko je samo teško opisati sve nijanse glumačkog izraza velikog umetnika, recimo baš Danila Bate
среда, 3. август 2022.

Pored toga što su tumačili likove oca Ibija i majke Ibi, te narod, medveda, vojnike, zaverenike, c