Na Radio-televiziji Srbije, tokom nedelje Trezora posvećenog novinaru i književniku Milošu Jevtiću, pušten je insert iz starog TV razgovora pisca Branka V. Radičevića sa pesnikinjom Desankom Maksimović. „Hteo sam još nešto da te pitam“, saopštio je oprezno Radičević. „Video sam na čemu pišeš pesme! Neće ti biti neprijatno?“
Pošto je sagovornica dala dozvolu, otkriva da je u Domu kulture „Vuk Karadžić“ primetio kako iz torbe vadi ceo denjak raznih pozivnica. „Čestitke i pozivnice se štampaju na najlepšem papiru! Tebi je bilo žao da bacaš one lepe, bele stranice i na njima si ispisivala stihove.“ Pesnikinja je odgovorila da se pozivnice ne savijaju, da se na njima lako piše. Prve stihove beležila je u školskoj svesci. „Imala sam jednu divnu sreću. Niti me je moj otac, niti su me moji profesori, nazivali pesnikom, tim svečanim, slatkim imenom.“
(NIN, 14. oktobar 2021)