U subotu, 9. aprila, večernji
termin na Drugom programu Radio-televizije Srbije bio je rezervisan za snimak
predstave Putujuće pozorište Šopalović
Ljubomira Simovića, koju je na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta
svojevremeno postavio reditelj Dejan Mijač (1934–2022).
U prvom tomu Pozorišnih referata – deo hronike vezan za 1985/1986, poglavlje:
„Pokušavam da nadoknadim propušteno (2)“ – Jovan Hristić ispisuje esej o tom
komadu, i pošto ga otvori rečima: „Niko ne zna šta je Aristotel imao na umu
kada je rekao da tragedija pročišćava naša osećanja, ali posle predstave svi
smo izašli u noć okupane duše“ – govori o ulogama Miloša Žutića, Đurđije Cvetić,
Milana Gutovića, Jasmine Ranković, Branke Petrić, Miše Janketića, Mila
Miranovića, Branka Cvejića, Gordane Pavlov, Ljiljane Međeši, Gojka Šantića...
Takođe, o kostimima Božane Jovanović, scenografiji Miodraga Tabačkog, muzici
braće Vranešević.
Hristića zanima kretanje
predstave „u rasponu od opipljive svakodnevice do istančane poezije“, te koliko
glumca može da ponese dobar tekst; kako igraju „savršeno svesni mesta koje
svaka uloga zauzima u njima“.
Na 308. stranici kaže: „U svojoj
predstavi Dejan Mijač je sa sigurnošću majstora pronašao pravi tonalitet u kome
Simovićeva drama postiže svoj puni efekat. On je vladao ritmovima zbivanja –
kod Simovića sve se događa postupno, i gotovo neprimetno – i umeo je da nam
stavi do znanja da gledamo dramu u kojoj se događaji polako uzdižu do one ravni
do koje samo pesnik može da ih dovede. Kod Mijača sve ima i opipljivost
najsvakodnevnije stvarnosti i prozračnost poezije, i siguran sam da nikada neću
zaboraviti kraj njegove predstave, scenu u kojoj glumci, bez svog mladog
prvaka, sa kolicima natovarenim prtljagom i pozorišnim rekvizitima, odlaze u
dubinu pozornice. Kao Majka Hrabrost što nastavlja da vuče svoja kola zemljama
koje je opustošio Tridisetogodišnji rat, Simovićevi glumci vuku svoja kolica
koja samo što se nisu raspala i odlaze nekud za svojom umetnošću koja je na
neobične načine nekim tanušnim `tavnim plamenom` ozarila stravičnu javu
života.“
(NIN, 14. april 2022)