Singerovo lice presečeno nadvoje

Florans Noavil: Singer, prevod sa francuskog Anika Krstić, Arhipelag, Beograd, 2009.

Florans Noavil je napisala biografiju slavnog pisca Singera. Na početku Florans gleda najstariju Singerovu fotografiju. „U to vreme Isak ima dvadeset dve godine i još malo kose, ali ne zadugo. To je mršav riđokos mladić veoma blede kože i neverovatno klempavih ušiju. U njegovom pogledu ima nečeg začaravajućeg.“ Autorka potom kreće na put. Prati Singerove stope, od Poljske do Njujorka, šetajući „avenijama“ u kojima je veliki pisac iz mitske Krohmalne ulice živeo.

No, ako ćete da folirate kako ste pročitali biografiju, zapamtite da bi se delo Florans Noavil moglo čitati i kao uzbudljiv roman o piscu i njegovom „dvojniku“, ili  „dvojnicima“, jer ih je Singer imao nekoliko. Prvi bi mogao biti njegov stariji brat Jošua, talentovani pisac iz čije senke će morati da izađe. Brat kog obožava uz malo ljubomore. „Singer tog vremena je Jošua“, piše Florans Noavil. Prisećajući se njegovih autobiografskih zapisa, ona, slučajno ili namerno, dodatno usložnjava odnos dva brata - dva pisca. Pripovedač tih knjiga, ne krije Isak, „liči na njega kao brat!“ Usložnjavanje ličnosti, najavljeno na početku, postaje konkretnije. „Jedno ja raspeto između nekoliko duša“ – naslov je poglavlja koje sledi.

Pre nego što počne da se deli iznutra, nakon bratovljeve smrti u Njujorku, Singer će doći u opasnost da dobije novog „dvojnika“. Sola Beloua, lično! Belou će ga prevesti iako je u početku odbijao (završava „Avanture Ogija Marča“, a i inače nema vremena). Svoj američki uspeh duguje Belou, ali ne pokazuje zahvalnost. Svim silama se trudi da ovaj ne prevede više nijednu reč. I da im se putevi u životu ukrštaju što ređe! „Tu nalazimo onaj hladni i oholi odnos koji je Isak tako često imao prema svom bratu“, zapisuje Florans Noavil. Kad su se slučajno sreli na nekom koktelu, Belou želi da rasčiste stvar. Pita zašto nije dozvolio da prevde još neku priču. „Da su prevodi bili odveć dobri“, odgovora Singer, „publika bi pomešala prevodioca i autora.“ Belou je besan.

Sad će Singer nastaviti da se deli iznutra. Čim bude imao dovoljno dolara, vodiće paralelan život, iznajmljivati dve sobe. Dvojnik više nije brat-pisac, ni prevodilac-pisac. Dvojnik je Singer! Saradnica Dvora u svojim memoarima opisuje tu „dvojicu“. Čini joj se da je piščevo lice bilo presečeno nadvoje. „Gornji je deo blistav i spokojan, dok je donji iskrivljen u grimasu teskobe.“ Gledajući sliku unuka, Singer kaže: „Pa to sam ja kao mali“.

Krug se tako zatvara i na ovom mestu bi trebalo da vam još samo ponudim neki citat iz knjige Florans Noavil. Ali ja sam još kao dečak bio polaznik stričeve Škole mrzitelja citata. Zbog toga samo zapamtite da Singer uvek ustaje u devet sati. Stavlja mršava stopala na vagu pored kreveta. Tek kad se uveri da se nije ugojio ni grama, pola sata provodi u kadi. Potom obuče uvek isti sivi ogrtač i smaže doručak.
 
Mića Vujičić (Blic, 20. septembar 2009.)