Tihi ministarski hrk
Tomas Bernhard: Moje nagrade, LOM
U knjizi autobiografske proze "Moje nagrade" Tomas Bernhard (1931-1989) opisuje kako je dobijao i primao književna priznanja. Ukratko, uvek je imao loš osećaj u stomaku i glava mu se tome opirala. "Ipak, ja sam sve te godine, dok su mi nagrade još pristizale, bio previše slab da kažem: ne. To je, stalno sam mislio, bila manjkavost mog karaktera. Prezirao sam one koji nagrade dodeljuju, ali nisam ih odbijao. Sve je bilo odvratno, a najodvratniji sam bio sam sebi." Citirajte pisca, ako se i ove nedelje hvalite kako čitate knjige na račun ovog instant stupca za prepričavanje. Pomenite i piščevu tetku, neodoljivu junakinju, koja je redovno odlazila na svečane ceremonije sa laureatom. Bernhard kaže da je u svojoj osamdeset prvoj godini izgledala čarobno, elegantno, lucidno, hrabrija neko ikad. Dok je leta 1967. ležao u bolnici za plućna oboljenja, donela mu je prvi primerak romana "Poremećaj", svakodnevno tegleći nekoliko kilograma novina, po vrućini, uz dva sata klackanja tramvajem. Kada je dobio "Georga Bihnera", tetka je za vreme ručka rekla svom susedu za stolom (ministru) da rođendan tog dana ne slavi samo Bihner, već i ona, nakon čega je dobila buket od sedamdeset šest ruža. Neko bi vas mogao upitati šta još nalazimo u ovom duhovitom i uvrnutom inventaru nagrada. Na jednoj od ceremonija, na primer, ministarka je zahrkala ("tihim ministarskim hrkom"), na drugoj su obrnuli imena i počasna priznanja predali gospođi Bernhard i gospodinu Borhesu, dok je na trećoj ministar pripisao Bernhardu nekakav roman čija se radnja dešava na ostrvu u južnom Pacifiku. Sve se završavalo skandalima nakon kojih su novine zaključile kako je pisac "stenica koju treba potamaniti". Nije bilo ugodno slavnom prozaisti i zato je već na početku knjige imao čudan osećaj da sako i pantalone (dotle taman) postaju tesni. Tomas Bernhard ne zaobilazi ni Jugoslaviju. Novcem dobijenim od nagrade kupio je kola i otišao u Istru, na obalu Lovrana, "gde se Tetka smestila nekoliko nedelja pre toga". Neoprezni vozač spljoštio mu je automobil pred Opatijom. Iako su piscu govorili "da od Jugoslovena neće dobiti ni groša" kad je o odšteti reč, dogodilo se suprotno. Jugoslavija je nadoknadila i automobil i odelo i donji veš (koji je namazani advokat popisao kao skupocen).
(Blic, 8. septembar 2013.)