Dokumentarac Đakoma Durzija Groznica Ferante ne pokušava da otkrije identitet jedne od najpoznatijih književnica današnjice. Džonatan Frenzen, Roberto Savijano, Elizabet Straut odgonetaju tajnu njenog književnog uspeha...
Film ne donosi ništa više od zanimljive TV emisije o autorki Napuljske tetralogije, ali u prvi plan stavlja prevoditeljku En Goldštajn (1949) koja je dela Elene Ferante prevela na engleski jezik, za čitaoce u Americi.
Goldštajnova je u Vermontu studirala antiku, a potom i filologiju u Londonu. Zaposlila se u Njujorkeru, postala legenda odeljenja koje vrši poslednje prepravke tekstova i uređivala književne kritike Džona Apdajka.
Kad joj je bilo trideset osam godina, na predlog kolega iz redakcije, počela je da uzima časove italijanskog. Pet leta docnije objavila je svoj prvi prevod, a potom i Dane napuštenosti, roman Elene Ferante iz 2002, štampan gotovo deceniju pre Moje genijalne prijateljice.
Ni sama ne zna ko je Feranteova. Govoreći na promocijama i predavanjima, En Goldštajn, prevoditeljka neobične biografije, nosi deo tereta njene velike slave.
(NIN, 15. novembar 2018.)