Književnica Debora Levi objavila je u Gardijanu dnevnik pisan tokom pandemije. U sredu, 18. marta, zabeležila je: „Kad čujem sirenu hitne pomoći, zvuči više zloslutno nego pre zaraze. Ćerka stiže kući sa univerziteta sa velikim koferom. Izgleda da neće biti letnjeg semestra. Zabrinuta je da me ne zarazi. Nema grljenja, nema ljubljenja. Tako su živeli pripadnici edvardijanske više srednje klase u romanima E. M. Forstera, fizički udaljeni od porodica, bez neprikladnih izraza ljubavi i privrženosti. Možda su tako živele školarke Inid Blajton kada se vrate iz internata kasnih četrdesetih godina prošlog veka. Učimo da živimo na takav način.“
U ranijem razgovoru za NIN rekla je da istražuje dimenzije ljudskog iskustva, ponekad ignorisane u realističkim delima: načine na koje smo zbunjeni, usamljeni, krhki, sujeverni, mudri, glupi. „Beznadežno ranjivi i nepromišljeno hrabri, u isto vreme.“ Izazov je „kreiranje narativa što može da drži svu ljudsku nepovezanost“. Zato se baš ovih dana vraćamo njenom romanu Hot Milk.
(NIN, 7. maj 2020)