Nin (Tekstovi)
Veličković

Spektar čistih boja, dat kao uzorak na rubovima, samo ističe tragizam i onostranost tmine. Crtež je precizan i suveren – nekada ga je učio na albumima starih majstora Direra, Leonarda; tokovi njegovih linija su zvonki, živi i snažni, u naponu, samosvesni; teže arhitekturalnosti oblika, apsolutnom skladu delova i celine. Njegov ikonografski indeks relativno je sužen: golo ljudsko telo u pokretu, ili u rađanju, ili fizičkom uništenju i umiranju; zatim određen bestijarijum: pacovi, gavrani, kenguri, nosorozi, svinje... To su mediji „povratka agresivnosti“, katastrofe, martirija, mučenja, bekstva, truljenja i raspadanja. Zbog takve leksičke građe – i iluzionističkog postupka – moralna napetost Veličkovićeve drame počiva, dakle, na psihologiji razotkrivanja, na teatru užasa – napisao je svojevremeno Miodrag B. Protić, likovni kritičar NIN-a, o stvaralaštvu slikara Vladimira Veličkovića (1935–2019), čija se retrospektivna izložba Figura kao izraz egzistencije može pogledati u Muzeju savremene umetnosti.

(NIN, 13. januar 2022)

четвртак, 2. јун 2022.

U drugom tomu svojih izabranih eseja, Lidija Dejvis piše kako je, prevodeći Marsela Prusta, otkri
четвртак, 5. мај 2022.

 Kada se bela potkošulja nedavno pojavila na modnim pistama, pomislili smo na Brusa Vilisa ko
четвртак, 5. мај 2022.

Spomen-park „Kragujevački oktobar“ organizuje 5. maja, od 18 časova, u Muzeju „21. oktobar“, pred
четвртак, 5. мај 2022.

Ukoliko biste se ranije udubili u uputstvo za upotrebu tek kupljenog aparata, istog trena bi se na