Nin (Tekstovi)
Raša Popov (1933–2017)

Enciklopedija

Kada je bio dečak, otac mu je poklonio Sveznanje. Raša Popov, književnik, novinar i TV autor, koji je umro 19. aprila u 84. godini, kretao se kroz život kao kroz enciklopediju. U njegovoj biblioteci listali smo naslove iz edicije Zlatna knjiga Gece Kona. Seriju je prekinuo Drugi svetski rat i on je kasnije uporno tražio izdanja po antikvarnicama. Brojao je: „Za sad, pedeset šest!“

Na gornjoj polici bili su krimići. Raša Popov govorio je tri jezika, a novine čitao na ruskom, engleskom, francuskom, nemačkom, italijanskom, španskom, portugalskom, rumunskom i grčkom. Učio ih je i iz detektivskih priča, iz roto štampe. Na jednoj stranici bilo je nešto više nepoznatih reči podvučenih crvenom olovkom. Objasnio je kako majstor krimi žanra mora da prati matricu i izražava se u kratkim iskazima (ušao je, uzeo pištolj, pucao). Odjednom, baš na tom mestu, poželi da piše kao „pravi pisac“ i razmahne se. Raša je podigao ruke, držeći grčki vikend triler i lupu: „Ovde opisuje lampe sa zelenim abažurima!“

Pored toga što je bio važna ličnost u istoriji beogradske televizije, pesnik s duhovitim, satiričnim rimama, pripovedač bajki i autobiografske proze, prevodilac (recimo, stripa Hane i Barbere o Ogiju i Dogiju s italijanskog) – Raša Popov pisao je scenarije s Dušanom Makavejevim, bio urednik u Matici srpskoj (pored ostalog, dela Sigmunda Frojda), urednik naučnog programa, pisac dve drame koje su decenijama bile u bunkeru. Lektor srpskog i hrvatskog jezika za studente u Londonu, Birmingemu i Notingemu. Voditelj Dnevnika 1968.; reporter, kolumnista, radio hroničar, saradnik NIN-a.

Noćima smo sedeli u Mokrinu, u redakciji Mokrinskih novina, i slušali kako priča. Pre nego što je Ivo Andrić dobio Nobela, otišao je kod pisca da naprave razgovor za list Mladost. Slavni književnik uzeo je olovku i usput zabeležio nešto na kutiji niške morave. Posle uručenja najvećeg priznanja, u stan je, ovog puta, ušao glavni urednik Mladosti. „A gde je mali Popov?“, upitao je Andrić. Na kutiji cigareta zapisao je ime. Ime koje će dugo živeti u Sveznanju, kao bogat i neverovatan enciklopedijski pojam. 

(NIN, 27. april 2017.)

четвртак, 2. јун 2022.

U drugom tomu svojih izabranih eseja, Lidija Dejvis piše kako je, prevodeći Marsela Prusta, otkri
четвртак, 5. мај 2022.

 Kada se bela potkošulja nedavno pojavila na modnim pistama, pomislili smo na Brusa Vilisa ko
четвртак, 5. мај 2022.

Spomen-park „Kragujevački oktobar“ organizuje 5. maja, od 18 časova, u Muzeju „21. oktobar“, pred
четвртак, 5. мај 2022.

Ukoliko biste se ranije udubili u uputstvo za upotrebu tek kupljenog aparata, istog trena bi se na