Nin (Tekstovi)
Veličković

Spektar čistih boja, dat kao uzorak na rubovima, samo ističe tragizam i onostranost tmine. Crtež je precizan i suveren – nekada ga je učio na albumima starih majstora Direra, Leonarda; tokovi njegovih linija su zvonki, živi i snažni, u naponu, samosvesni; teže arhitekturalnosti oblika, apsolutnom skladu delova i celine. Njegov ikonografski indeks relativno je sužen: golo ljudsko telo u pokretu, ili u rađanju, ili fizičkom uništenju i umiranju; zatim određen bestijarijum: pacovi, gavrani, kenguri, nosorozi, svinje... To su mediji „povratka agresivnosti“, katastrofe, martirija, mučenja, bekstva, truljenja i raspadanja. Zbog takve leksičke građe – i iluzionističkog postupka – moralna napetost Veličkovićeve drame počiva, dakle, na psihologiji razotkrivanja, na teatru užasa – napisao je svojevremeno Miodrag B. Protić, likovni kritičar NIN-a, o stvaralaštvu slikara Vladimira Veličkovića (1935–2019), čija se retrospektivna izložba Figura kao izraz egzistencije može pogledati u Muzeju savremene umetnosti.

(NIN, 13. januar 2022)

четвртак, 10. март 2022.

Prateći misao književnika Umberta Eka koji je zaključio kako u životu i umetnosti svakodnevno pravi
четвртак, 24. фебруар 2022.

Mirko Kovač piše da je Leonid Šejka, strastveni pušač, ostavljao skice i „crtežiće“ na praznim kuti
четвртак, 17. фебруар 2022.

Dobar je to osećaj činiti nekim ljudima dobro, hodati uspravno, biti čestit u ovom jedinom životu.
четвртак, 17. фебруар 2022.

U Bibliografiji Miroslava Antića Mare Todorović, knjizi od sedam stotina strana sličnoj telefonskom