U
drugom tomu svojih izabranih eseja, Lidija Dejvis piše kako je, prevodeći
Marsela Prusta, otkrila izuzetno korisnu studiju Žana Mijija o Prustovoj
sintaksi La Phrase de Proust (Prustova rečenica), koja
otkriva još više: formu stiha ugrađenu u rečenice; manje očigledna udvajanja,
uključujući opozicije, disjunkcije, ekskluzije; čak intrigantne igre s
anagramima, pri čemu, na primer, u pasusu o zvoniku u Martenvilu, reč clocher,
„zvonik“, biva okružena onim što Miji naziva „anagramska okolina“, sastavljena
od reči koje ponavljaju zvuk reči clocher, poput chemin
(put), couchant (na zalasku), flèche (vrh zvonika), rapprocher (porediti),
cocher (kočijaš) i écorce (kora).
Izdavač Farrar, Straus and Giroux
objavio je dve knjige eseja Lidije Dejvis, a zbirku njenih kratkih priča
prevela je Ivana Đurić Paunović za Geopoetiku 2015.
Kada je leto ranije književnica govorila za NIN, primetili smo
neobičan detalj u njenoj rečenici: da ponekad upotrebljava – itd. „Uživam kada koristim tu
skraćenicu. Ima praktičan, biznis ton, kao da pisac nije imao vremena za
gubljenje.“
(NIN, 2. jun
2022)