Osećate li propadanje u stomaku, imate li utisak
da vam izmiče tlo pod nogama dok na aerodromu, kraj pokretne trake, nervozno čekate
prtljag? Kompanija Fajerboks nudi uslugu: rastegljivim materijalom obmotava kofer fotografijom vlasnika.
U trenu susreta s novom zemljom, ili prilikom povratka
kući, putniku se na traci ukazuje sopstveni lik.
Budućnost će pokazati hoće li za njim krenuti nečija
tuđa ruka i da li će se događati da iznenada budemo suočeni s licem zbunjenog stranca
koji istovremeno posegne za našom torbom.
Dotle se sećamo lika
iz proze Mirka Kovača: „Tašku bi stavio pokraj sebe, na sigurno; često je rukom provjeravao je li
još tu gdje ju je metnuo, strahujem za svoje stvari, rekao je okrenut prema meni,
znaju ispariti, a među njima su i neki moji unutarnji organi, jer svaki je čovjek
rastavljen kao stari sat, mi smo iz dijelova, mladiću. “
(NIN, 30. avgust 2018.)