U novom broju novosadskog
časopisa Polja objavljen je peti nastavak feljtona Tefteri pisca i prevodioca Bojana Savića Ostojića, ovoga puta
posvećen Žilu Renaru (1864–1910) i njegovom Dnevniku
(1887–1910). Pored odlomaka, kako nam skreće pažnju priređivač, čitamo
prateći tekst pod naslovom Piši samo kad se umoriš od gledanja.
Evo nekoliko Renarovih dnevničkih
zapisa:
16. maj 1889: Nije dovoljno biti
srećan: potrebno je još da sreća zaobiđe druge.
*
30. septembar 1889: Ideal spokoja
je u mački koja sedi.
*
11. jul 1894: Šta radi ptica dok
traje oluja? Ne hvata se za granu, već prati oluju.
*
5. januar 1896: Toliko je terao
mak na konac da je počeo da postavlja zamke u kavezu svoje ptice.
*
2. mart 1896: Treba li pričati na
kašičicu?
*
17. april 1896: Kada bih imao
dara, imitirali bi me. Kad bi me imitirali, ušao bih u modu. Kad bih ušao u
modu, ubrzo bih izašao iz mode. Dakle, dobro je što nemam dara.
*
Jul, 1896: Ko se trudi da bude
dobar, uvek je obmanjivač. Treba se roditi dobar ili se nikada ne baktati time.
*
20. jul 1896: Volim samoću čak i
kad sam sam.
*
Septembar, 1896: Zec. Iritira ga
kratak zvuk lista koji pada. Nervira se kao mi kad čujemo kako nam škripi
nameštaj.
Postigao sam idealnu šturost:
više ne osećam potrebu da opišem neko drvo; dovoljno mi je da zapišem kako se
zove.
*
19. oktobar 1896: Užitak u
gubljenju poleta.
*
21. oktobar 1896: Ponekad mi se
čini da život dodirujem prstom.
*
1. januar 1901: Ovaj Dnevnik me
prazni. To nije nikakvo delo. Kao što ni svakodnevno vođenje ljubavi nije
ljubav.
*
19. avgust 1903: Teško je biti
dobar kada ste vidoviti.
U prethodnim delovima feljtona Tefteri, Bojan Savić Ostojić pozabavio
se zapisima i „sveskama“ čiji su autori Petar Vjazemski, S. T. Kolridž, Žozef
Žuber i Georg Kristof Lihtenberg.
(NIN, 14. april 2022)