Širiti osećaj slobode
Druga sveska Godišnjaka za društvenu istoriju posvećena je sećanju na istoričara i profesora Andreja Mitrovića
Društvena istorija, totalna istorija, umetnost, politička ideologija, Vreme netrpeljivih, Istorijsko u Čarobnom bregu, Raspravljanja sa Klio, Srbija, Balkan, Okrugli sto – neke su od ključnih reči eseja koji čine drugi broj Godišnjaka za društvenu istoriju. Milan Ristović, Dubravka Stojanović, Slobodan G. Marković, Radina Vučetić, Olga Manojlović Pintar, Goran Miloradović, Vesna Aleksić i Mile Bjelajac posvetili su svoje tekstove uspomeni na Andreja Mitrovića (1937-2013), istoričara koji je i pokrenuo ovaj časopis.
Pored toga što su skrenuli pažnju na njegov bogat i raznovrstan opus, eseje su začinili pažljivo premerenim ličnim sećanjima na čuvenog profesora, onako kako su to u drugom delu, u prilozima, učinili i Gojko Božović, Peter Vodopivec, Dejan Đokić, Dittmar Dahlmann, Miroslav Jovanović, Jorge Santos Carvalho, Milan Kosanović, Gordana Krivokapić Jović, John R. Lampe, Radoš Ljušić, Zoran Panović, Latinka Perović, Branka Prpa, Ana Stolić i Dragan Štavljanin. Tako je načinjen portret naučnika, ali i napisana knjiga koja u pojedinim pasusima liči na roman, sa više nego zanimljivim glavnim junakom.
Odlučnost, hrabrost, neformalnost, usamljenost, dijalog, kafana, pogled pun radoznalosti – mogle bi da budu neke od ključnih reči te druge, „ljudske dimenzije” Godišnjaka za društvenu istoriju koja tiho slika „pojednica bez koga nema istorije”. Kao i džemper, farmerke, patike, u kojima je profesor Andrej Mitrović prepešačio evropske gradove, obilazaće arhive, galerije i knjižare. Saznajemo i marku hemijske olovke kojom je na putu pravio zabeleške; da je voleo da razgovora o engleskom fudbalu (navijao za Mančester).
Opisuju se tihi, promišljeni glas, dijaloška otvorenost, tolerancija, lucidna erudicija, duh pobune, kao i svetlo u njegovom kabinetu na petom spratu Filozofskog fakulteta koje je gorelo do kasno u noć. Ne treba zaboraviti večere i duge polemike. Sve te „običaje, impulse, temperament” jednog čoveka, „istoriju koja se dešava u pozadini”.
Latinka Perović piše da je Andrej Mitrović primio vest o smrti Ivana Đurića pred početak časa i studentima rekao: „Umro je profesor Ivan Đurić. Stvorena je jedna velika rupa.” Ili da je sedeo pred televizorom, gledao snimak Osme sednice i plakao.
Dok razmišlja o sceni u kojoj Branka Prpa opisuje kako su je noću, posle ubistva Slavka Ćuruvije, obilazili Ljubinka Trgovčević i Andrej Mitrović, s baterijskom lampom, zabrinuti za njen život – čitalac bi mogao da se zapita u kakvim je to vremenima živeo naučnik. Rat, raspad zemlje, kriza, siromaštvo, zločini, „nasilje sadašnjosti nad prošlošću”.
Pre toga, kako napominje Olga Manojlović Pintar, snažna erupcija kulturnih i političkih događaja u javnom prostoru Evrope i čitavom svetu krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Od Tjenanmena, preko pada Berlinskog zida, do Gazimestana.
Možda se zbog toga reč sloboda, na kraju, čini najvažnijom. Mogla bi da se nađe u naslovu druge sveske Godišnjaka za društvenu istoriju, jer se njen glavni junak neprekidno bori za otvaranje novog prostora slobode (dragoceni osećaj koji širi oko sebe), kroz dijalog u kome se rađa. Sloboda se ogleda i u interdisciplinarnosti, rušenju granica istorijskih istraživanja, u svim oblastima kojima se bavio profesor Mitrović, s bibliografijom koja broji dvadeset šest monografija, preko četiri stotine članaka, studija, eseja, prikaza...
(Nin, 26.mart 2015.)