Digitalna književna akademija Mađarske izabrala je novosadskog književnika Lasla Vegela (1941) za jednog od svojih trideset članova. Akademija brine o digitalnoj prezentaciji celokupnog stvaralaštva, čuvajući u digitalnom obliku opuse Imrea Kertesa, Đerđa Konrada, Petera Esterhazija... U obrazloženju je skrenuta pažnja na Vegelovu analizu osnovnih životnih pitanja i dilema manjinskog čoveka.
Reč apdejtovanje podsetila nas je da su Stubovi kulture 2011, posle četrdeset dve godine, objavili novo izdanje prvog romana Lasla Vegela Memoari jednog makroa, u prevodu Aleksandra Tišme, prvobitno štampanog 1969. Bilo je neverovatno koliko je to delo, nagoveštavajući `68, zapravo govorilo o našem dobu. Junaci preziru najrazličitije „kurajbere“ i smucaju se po gradu, uvereni da bi društvo moglo da ih prihvati tek kada bi sopstvenom krvlju ispisali ime na asfaltu, ali očito ne mogu da definišu šta ne štima, protiv čega se bune i zašto svaka pobuna brzo propada.
(NIN, 25. novembar 2021)