Pedesetčetvorogodišnji David Sedaris poznati je američki komičar, pisac, radijski voditelj i humorista. Svaka od njegovih ukupno pet zbirki eseja bila je u vrhu bestseler lista, a knjige su mu prodane u tiražu od deset miliona primeraka širom belog sveta. Šta je njegova tajna, pitate se, dragi foliranti. Više nego uvrnuti smisao za humor, pre svega.

Kritičarka Nujork tajmsa Michiko Kakutani nazvala je takvu duhovitost post-seinfeldovskom. Po njenim rečima, suština Sedarisove poetike je samodramatizacija u okvirima ove naše post-seinfeldovske talk show kulture u kojoj nijedna stvar, pa čak ni čir na turu, nije suviše privatna ili banalna da bi se prećutala.

Čini se da David Sedaris ništa ne izmišlja. Brutalno duhovit i bolno iskren, u gotovo svakom od eseja bez cenzure pretresa svoj život. Tu su porodične uspomene, familijarne nedaće srednje klase, problemi s menjanjem poslova ili sticanjem obrazovanja. Naravno, i neizbežno samooptuživanje koje predstavlja jedno od prepoznatljivijih mesta u Sedarisovim delima. Da nema njega i pomenutog post-seinfeldovskog humora, ovaj autor bi se malo razlikovao od brojnih lifestyle kolumnista ili blogera koji se u svojim postovima bave korpusom „svakodnevnih problema“. Naprotiv, Sedaris je jedan od najupečatljivih pop glasova, jer njegove preokupacije otkrivaju pisca koji je odlučio da u nefikcijskoj formi ispriča svoju priču.

Zapamtite sve to, dragi foliranti, ukoliko nameravate da folirate kako ste pročitali ove tekstove. Ukoliko se već nađete u širokom društvu koje je stamanilo onih pomenutih deset miliona primeraka, možete da se pohvalite kako vam se u knjizi „Kad ste utopljeni u plamenu“ najviše dopao tekst pod naslovom „Čudovišna zbrka“. U „Čudovišnoj zbrci“ Sedaris objašnjava kako je posetio oridinaciju patologa i deli sa čitaocem šta je tom prilikom video. Iako smatra da je možda drugačija stvar na odeljenjima koja su bolje finansirana, ovaj patalog je, navodi, koristio makaze za šimšir, jeftine metalne kutlače i „krvlju poprskan radio“ iz kog su dopirali uglavnom stariji hitovi. „Radio, ne radio – svira ti radio“, što reče stara izreka.