Novinar Džajls Harvi opisao je u Njujork tajmsu kako piše Kazuo Išiguro: „Tek kad izradi detaljne nacrte za čitav roman, počinje da sastavlja konkretne rečenice i pasuse. Pritom takođe sledi niz pažljivo definisanih procedura. Prvo, pišući veoma brzo i ne prekidajući da unosi ispravke, skiciraće poglavlje pišući rukom. Onda će pročitati tekst i podeliti ga na numerisane odeljke. Tada, na novom listu papira, pravi neku vrstu mape onoga što je upravo napisao, rezimirajući u kratkim crtama svaki od numerisanih odeljaka iz nacrta. Ideja jeste da shvati šta govori svaki odeljak, u kakvom međusobnom odnosu odeljci stoje i da li ih treba prilagoditi ili razraditi. Polazeći od tog papira potom pravi dijagram toka, koji će mu poslužiti kao osnova za drugu, brižljiviju i promišljeniju verziju. Kad nju dovrši tako da bude zadovoljan, konačno je otkuca. Potom prelazi na sledeće poglavlje.“