Nin (Tekstovi)
Fenomen Arsena Lupena: Nepravda bez šminke

Slavni džentlmen-lopov iz knjiga Morisa Leblana, koji uporno menja maske da bi otkrio pravo lice društva, uzor je glavnom junaku francuske krimi serije Lupen

Naša prenadražena mašta pripisivala mu je čudovišne i neograničene moći – rečenica je koja bi mogla da odgonetne vekovnu fasciniranost Arsenom Lupenom, glavnim junakom sedamnaest romana i trideset devet priča francuskog prozaiste Morisa Leblana (1864–1941). On jeste neuhvatljivi pljačkaš, „enigmatična ličnost sa kojom je stari Ganimar, naš najbolji inspektor ušao u dvoboj na smrt“; zanesenjak i džentlmen što operiše isključivo po dvorcima i salonima. Ali, u njegovom stilu, „zamršenom, nedokučivom, a ipak logičnom“, ima nekakve strašne, raspaljene imaginacije.

Poslu pristupa šaljivo i zaljubljenički. Džepari iz čistog zadovoljstva. Ostavlja utisak čoveka „koji se šegači s predstavom koju sam igra i koji se u kulisama grohotom smeje dosetkama i sutuacijama koje je sam izmislio.“

Ne zavodi jedino nas, već i samog sebe!

Govoreći o Agati Kristi i tajnama dobrih krimića, Malkom Gledvel kaže da je suština najčešće u brzini kojom autor pušta informacije. Ukoliko previše dugo zadržava tajne, onda na kraju mora da ih sve odjednom ubaci u čitaočeva usta.

Moris Leblan stvorio je heroja s navikom da odmah svima saopšti šta namerava da uradi. I Lupen i Leblan zato imaju spretne prste. Razume se: svako u svom poslu. Kriminalac javi policajcima da budu spremni; pisac naizgled ništa ne krije. Onda se i jedan i drugi poigraju sa zapletom, ne dolazeći nikad odande odakle smo ih očekivali.

„Takva samouverenost i neobjašnjiva indiskretnost koja se iz dana u dan ponavljala, zbunjivala je i remetila rad sudstva. Postojale su, dakle, tajne koje je samo Arsen Lupen znao i čije je otkrivanje, samim tim, zavisilo samo od njega. Ali iz kog razloga ih je otkrivao?“

Želeći da postigne ovakav efekat, junak s darom za šminkanje koristi neverovatnu sposobnost transformacije. U stanju je da izmeni odnos crta na licu. Književnik, s druge strane, pomenuta prerušavanja upotrebljava da bi progovorio o identitetu.

Izdavačka kuća Liber Novus objavila je još 2017. dela Arsen Lupen, džentlmen-lopov, Arsen Lupen. Šuplja igla, Arsen Lupen i plavokosa dama, nudeći nova izdanja i ove godine koju je obeležila francuska televizijska serija zasnovana na Leblanovom literarnom predlošku. Za dvadeset osam dana, na Netfliksu je imala sedamdeset miliona gledalaca. Njen autor, britanski scenarista i reditelj Džordž Kej, izabrao je za glavnog junaka Asana Diopa, snažnog i spretnog mladića, ponesenog Lupenovim avanturama, čvrsto rešenog da napokon rasvetli slučaj nepravedno osuđenog oca i osveti se bogatoj porodici odgovornoj za tu nevolju.

Glumac Omar Si – nominovan za Zlatni globus za ovu ulogu – u čijem naročitom glumačkom izrazu ima nešto od lupenovske raspojasanosti i stidljivosti u isti mah, tumači lik sina nepravedno utamničenog emigranta iz Senegala, suočenog s rasnim i klasnim predrasudama, korupcijom u policiji i politici. Autor dramatizacije ne drži se čvrsto ukoričenih priča, ali ih vešto prebacuje u sadašnje vreme, u današnju Francusku, pazeći kada je o gadžetima reč.

Knjiga Arsen Lupen, džentlmen-lopov (prevod: Lidija Đurović-Putnik), prvi put štampana 1907, inače ostavljena u nasledstvo dečaku Asanu, počinje vešću koja na prekookeanski brod stiže bežičnim telegrafom – pravim čudom tehnike toga doba.

Ne zanemarujemo pitanja da li nas nove tehnologije danas vežu za taj isti svet, od njega udaljavaju ili pak stvaraju paralelni – ali primećujemo da Diop koristi leblanovske fore i da ne preteruje džejmsbondovski s nabudženim uređajima.

Od početka, autor ga vidi kao čoveka budućnosti. Policajac Ganimar savetuje saradnike da ne traže podzemne prolaze, pokretno kamenje i slične izmišljotine da bi ga se dokopali. „Naš klijent ne služi se takvim zastarelim tehnikama. On je čovek današnjice, ili čak sutrašnjice.“

No, da bi neopažen ušao u muzej i ukrao vrednu ogrlicu, Diop se maskira i transformiše. Iznova dolazimo do problema identiteta. Mladić rođen u Francuskoj, poreklom Afrikanac, oblači kombinezon čistača da niko ne bi posumnjao; da ništa ne bi bilo čudno. To je otvorena poruka, nalik sloganu s korica domaćih izdanja: omiljeni negativac svetske književnosti u borbi protiv nepravde. Na suđenju, u petom poglavlju, optužuju ga da se celog života brižljivo pripremao isključivo za borbu protiv društva.

Međutim, sudija kuka da je nemoguće rekonstruisati Lupenov životopis. „Vi ste jedan od jedinstvenih slučajeva u savremenom društvu, koji nema nikakvu prošlost.“ Smatra ga čudesnom tvorevinom, sastavljenom od inteligencije i izopačenosti, nemorala i velikodušnosti.

Da li je radio s mađioničarem Diksonom, pa kao ruski student stažirao u laboratoriji doktora Altijea, često iznenađujući učitelja pravovremenošću pretpostavki vezanih za oblast bakteriologije, te smelošću s kojom je izvodio eksperimente u lečenju kožnih bolesti... 

Sve svodi na puka nagađanja!

Ipak, sigurno je da oštroumni, živahni, podrugljivi, tajanstveni lik, pleni raznolikošću i koristi tuđe predrasude da bi završio posao, svestan da „mora da se otarasi svih važećih zakonitosti izgleda i identiteta“.

Priznaje da je zabavno biti neko drugi; menjati biografiju poput košulje, izabrati novi glas, pogled i rukopis, premda u takvoj igri vreba opasnost da se više ne prepoznaš u ogledalu. „Sad tačno znam kako se oseća čovek koji izgubi sopstvenu senku.“

Pre nego što se umori, Arsen Lupen završava stvar. „Zašto bih morao – dodade on još – da imam jedan izgled? Zašto ne bih izbegao tu opasnost da uvek predstavljam jednu istu ličnost? Moja dela dovoljno potvrđuju moj identitet.“ Misija je uspela. Istovremeno oduševljeno i uplašeno avanturama junaka, društvo postaje svesno „da je Arsen Lupen sada – svako“.

(NIN, 23. decembar 2021)

Bez maske

Arsena Lupena juri detektiv Ganimar. „Oduvek sam znao: Ganimar je naš najbolji detektiv. On vredi – vidiš kako sam iskren – vredi skoro koliko i Herlok Šolms“, piše na 41. stranici dela Arsen Lupen, džentlmen-lopov. Prevoditeljka u fusnoti daje objašnjenje: „Nakon prvog izdanja i žalbe Konana Dojla, u svim sledećim izdanjima Arsena Lupena, Šerlok Holms je preimenovan u Herlok Šolms; u Americi se pojavio čak i kao Holmlok Širs.“ Zato u elektronskom katalogu Narodne biblioteke Srbije bode oči naslov Arsen Lupen protiv Šerloka Holmsa, knjiga štampana 1922. u Beogradu, u Litografiji i štampariji Koste M. Bojkovića.

среда, 25. август 2021.

Do kraja avgusta, u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, trajala je izložba slika i asamblaža Teo
среда, 25. август 2021.

Časopis The New York Review of Books objavio je 19. avgusta nekoliko pisama Vislave Šimborske, u ko
четвртак, 19. август 2021.

Vest o smrti italijanskog pisca i izdavača Roberta Kalasa, čiji je roman K. predstavio Arhipelag, b
четвртак, 19. август 2021.

Između 10. jula i 20. avgusta, na 35. festivalu „Grad teatar Budva“, koji se ove godine odvijao pod