Nin (Tekstovi)
Veličković

Spektar čistih boja, dat kao uzorak na rubovima, samo ističe tragizam i onostranost tmine. Crtež je precizan i suveren – nekada ga je učio na albumima starih majstora Direra, Leonarda; tokovi njegovih linija su zvonki, živi i snažni, u naponu, samosvesni; teže arhitekturalnosti oblika, apsolutnom skladu delova i celine. Njegov ikonografski indeks relativno je sužen: golo ljudsko telo u pokretu, ili u rađanju, ili fizičkom uništenju i umiranju; zatim određen bestijarijum: pacovi, gavrani, kenguri, nosorozi, svinje... To su mediji „povratka agresivnosti“, katastrofe, martirija, mučenja, bekstva, truljenja i raspadanja. Zbog takve leksičke građe – i iluzionističkog postupka – moralna napetost Veličkovićeve drame počiva, dakle, na psihologiji razotkrivanja, na teatru užasa – napisao je svojevremeno Miodrag B. Protić, likovni kritičar NIN-a, o stvaralaštvu slikara Vladimira Veličkovića (1935–2019), čija se retrospektivna izložba Figura kao izraz egzistencije može pogledati u Muzeju savremene umetnosti.

(NIN, 13. januar 2022)

четвртак, 19. август 2021.

Stefani Zaharek, kritičarka Tajma, rekla nam je da nikada ne bi mogla da se umori od posmatranja li
четвртак, 19. август 2021.

Kućni ljubimci na tajnom zadatku, Svemirski basket: novo nasleđe, Patrolne šape, Senka špijuna, Ava
среда, 11. август 2021.

Mihail Sebastijan, pisac rođen 1907, što je život izgubio 1945, na ulici, gde ga je, kako su kazali
среда, 11. август 2021.

Tesno vam je? Tek kada čovek pogleda kako vešto prostorom vladaju „avanturisti“ koji su se, svojevo