Nisu onakvi kakvim ih zamišljate, nisu veličanstveni. Drevni ostaci više liče na slomljene biskvite – piše poznata škotska pesnikinja Ketlin Džejmi u novoj knjizi eseja Surfacing, delu koje se nastavlja na naslove Findings (2005) i Sightlines (2012). Njen postupak gotovo je isti u sve tri zbirke nefikcijske proze. Bilo da šeta, vozi auto, putuje vozom, ona u nekom trenutku ugleda prizor, ili sa zemlje podigne naizgled običan predmet, pa se magijom jezika spusti hiljadu i hiljadu godina u prošlost, mešajući memoar, putopis i istoriju.
Ponekad je obratno: uđe u muzej, u pećinu, i iz davnih vremena izroni direktno u svakodnevicu, magično spajajući najudaljenije tačke u vremenu. Slično se igra i u prostoru! Ode na Aljasku ili Tibet, a čitaoca istovremeno približi priči čak i kada mu se obrati na ti. Idući za takvim pronalascima, posmatrajući svet sa vidikovca Ketlin Džejmi suštinska pitanja, poput prolaznosti, počinjemo da sagledavamo iz nove perspektive. Živa, duhovita i originalna literarna arheologija.
(NIN, 16. april 2020.)