Književnica Penelopi Ficdžerald napisala je u svom eseju o Stivi Smit da ekscentričnost veoma dobro može da se slaže sa iskrenošću, a u slučaju ove pesnikinje, i sa pronicljivošću. Junaci švedske serije Lise Langset Ljubav i anarhija, kao da se trude da stave na test ovaj njen zaključak. Glavna junakinja Sofi (Ida Engvol) dolazi na novi posao, u izdavačku kuću, da bi se suočila s čarima digitalizacije. No, čim upozna Maksa (Bjor Mosten), mlađeg kompjuteristu, od koga na početku očekujemo da će sprovoditi takve promene – oni počinju da jednom drugom zadaju uvrnute zadatke, izazove, što ih neće učiniti ekscentricima isključivo u društvu urednika starog kova, nego i u okvirima porodice. Naizgled bezazlene i fine igrice, poput one da celog dana koračaš unazad ili izađeš iz bazena bez gaća, učiniće da se najpre nakratko odmaknu od svojih uobičajenih života i razmisle koliko su u svojim dotadašnjim ulogama bili iskreni. A pisci? Pisci i u seriji čekaju da se neko napokon smiluje i pročita njihov rukopis. Ko je doživeo zna: iskustvo je slično izlasku iz vode bez kupaćeg kostima.
(NIN, 29. jul 2021)