Nin (Tekstovi)
Veličković

Spektar čistih boja, dat kao uzorak na rubovima, samo ističe tragizam i onostranost tmine. Crtež je precizan i suveren – nekada ga je učio na albumima starih majstora Direra, Leonarda; tokovi njegovih linija su zvonki, živi i snažni, u naponu, samosvesni; teže arhitekturalnosti oblika, apsolutnom skladu delova i celine. Njegov ikonografski indeks relativno je sužen: golo ljudsko telo u pokretu, ili u rađanju, ili fizičkom uništenju i umiranju; zatim određen bestijarijum: pacovi, gavrani, kenguri, nosorozi, svinje... To su mediji „povratka agresivnosti“, katastrofe, martirija, mučenja, bekstva, truljenja i raspadanja. Zbog takve leksičke građe – i iluzionističkog postupka – moralna napetost Veličkovićeve drame počiva, dakle, na psihologiji razotkrivanja, na teatru užasa – napisao je svojevremeno Miodrag B. Protić, likovni kritičar NIN-a, o stvaralaštvu slikara Vladimira Veličkovića (1935–2019), čija se retrospektivna izložba Figura kao izraz egzistencije može pogledati u Muzeju savremene umetnosti.

(NIN, 13. januar 2022)

четвртак, 8. јул 2021.

Pisac Adam Sternberg objavio je na Tviteru svoj redovni letnji predlog za čitanje. Reč je o romanu
четвртак, 1. јул 2021.

Pre pedeset godina premijerno je prikazan film Poslednja bioskopska predstava Pitera Bogdanovića, s
четвртак, 1. јул 2021.

Romansijerka Agata Kristi (1890–1976) govorila je da su njen specijalitet „diskretni zločini u doma
четвртак, 1. јул 2021.

Pošto je prošlo pedeset godina, Švedska akademija otvorila je na svom sajtu listu sa imenima pisaca