Džudi Berman, televizijska kritičarka nedeljnika Tajm, pisala je o seriji Van der Valk čiji je junak izmučeni, tvrdoglavi i zamišljeni policijski detektiv u Amsterdamu.
Na kraju prikaza, ukazala je na fenomen o kome će se sigurno tek raspravljati. Naime, ona smatra da je jedno od najvećih zadovoljstava koje gledaocu pruža ova drama zapravo krajolik u čije je okvire smeštena njena radnja. Glavni junak živi na brodu, šeta kaldrmom, sastanči u pabovima.
„Naročito u vremenu pogođenom pandemijom, prefinjena slika gradskog života u Starom svetu predstavlja solidan i prestižan TV eskapizam. I premda prvu sezonu čine tri epizode, od 90 minuta po komadu, svaka deluje kao film za sebe.“
Evo gledaoca sa druge strane ekrana, zagledanog u krajolik, što u svoja četiri zida vene za zagrljajem ili da se nekome unese u lice, nalik umornom detektivu.
Hoćemo li, i koliko dugo, mekše suditi o umetnosti ukoliko ona s nogu najpre utoli našu glad za nekadašnjom svakodnevicom. Nije život foto-tapet!
(NIN, 8. oktobar 2020)