Nin (Tekstovi)
Pronađeni Selinovi rukopisi: Misterija sa štipaljkama

Žerom Dipui objavio je ekskluzivni članak u Mondu. Otkrio je hiljade neobjavljenih stranica za koje je Luj Ferdinand Selin (1894-1961) još 1944. znao da će biti ukradene, dok je zbog svog antisemitizma bežao iz stana, s drugim kolaboracionistima. Odakle su izronile te stranice, spojene štipaljkama?

Petnaestak leta čuvao ih je Žan-Pjer Tiboda, pozorišni kritičar, uplašen da se njegov stan slučajno ne zapali, pa da izgori ova vredna zaostavština. Dok je radio u Liberasionu, pozvao ga je tip čije ime nikada neće otkriti i doneo mu torbe sa Selinovim rukopisima. Predao ih je na čuvanje, uz uslov. Moći će da ih objavi tek pošto umre Liseta Detuš, piščeva udovica, jer misteriozni čovek sebe smatra levičarem i ne želi da se ona obogati.
Pošto je Liseta Detuš, učiteljica baleta, preminula 2009. u 107. godini života, Tiboda je otkrio veliku tajnu.

Sud ga nije mimoišao, jer naslednici smatraju da nije smeo da krije tuđu imovinu. Ostali nagađaju ko je zagonetni izvor...

Mond podvlači da je Selin 1949. sumnjičio Oskara Rozemblija (1909–1990), koga je pretvorio u književnog junaka. Rođen u korzikanskom selu Pođolo, boem koji se kretao u umetničkim krugovima, on pre rata odlazi kod Selina i radi za njega kao računovođa, a navodno i u vodoinstalaterskoj firmi, u opštini, i kao novinar Voga. Jevrejin – premda sajt njegovog rodnog mesta to dovodi u pitanje – krije se tokom okupacije, a 1944. ulazi u Pariz, sa oslobodiocima, u činu poručnika, i pretresa stanove kolaboranata u bekstvu. Zbog tih radnji biva osuđen na zatvorsku kaznu.

Da li je on predao torbe s rukopisima, ne tražeći ni paru?

Sve ostaje misterija, slična Rozemblijevom životu. Pričaju da je otišao u Kaliforniju, postao guru, vratio se i umro u zavičaju, pevajući operske arije. Blog-hroničar iz njegovog zavičaja dodaje da je bio pomoćnik ministra Kamija Šotana, te antikvar. Oženio se ćerkom zlatara i dobio dete, a posle zatvora radio u fabrici za preradu uljarica, predstavljajući se kao direktor. Pominje se i da je koristio posetnice na kojima je pisalo da je vicekonzul Švedske.

(NIN, 9. septembar 2021)

четвртак, 26. октобар 2023.

„To je moj posao: da doprem do pisaca čiji se umovi čine izrazito živim za svet oko nas, da ih zam
четвртак, 19. октобар 2023.

Pisac i kritičar Kris Pauer primetio je na Tviteru (@chris_power) da su prvi redovi romana Havije
четвртак, 12. октобар 2023.

U restoranu brze hrane sreo sam digitalni totem kome sam prvo saopštio svoju želju, potom se javio
петак, 6. октобар 2023.

Prvi laureat bio je Dobrica Ćosić, a beskrajni niz polemika odmah je otvorilo pitanje da li je And