Kada je pre 110 godina potonuo
Titanik – piše Tina Džordan, urednica u Njujork tajmsovom književnom dodatku,
na svom Tviter profilu @TinaJordanNYT – čitaoci su gotovo odmah počeli da šalju
redakciji svoje pesme o toj tragediji, toliko da je 16. aprila 1912. list
štampao saopštenje u kome oprezno, ne želeći nikog da povredi, podvlači da bi
jedan od najuspešnijih zadataka pravog pesnika, iskusnog i veštog u umetnosti,
svakako bio da se poduhvati pa napiše prikladne stihove o nesreći Titanika, a
da bi za bilo koga drugog to mogao biti siguran neuspeh... Te reči nisu
zaustavile čitaoce, pa je 30. aprila 1912. objavljen redakcijski komentar s
naslovom Samo pesnici treba da pišu stihove. Mesec kasnije štampana je pesma
Tomasa Hardija, „koja je očigledno pokrenula novu poplavu“... Džordanova ističe
da je to ipak bila „poslednja kap“. Novine su ocenile da ni pesma darovitog
Hardija nije baš dobra, što bi trebalo da svima posluži kao upozorenje.
(NIN, 28. april 2022)