Gotovo sve vrste njegovih uloga odlikuje specifična karakterizacija lika i originalnost glume. U djelima novovalovskog usmjerenja stvorio je novu verziju lika gubitnika (deziluziranog, ali hrabrenog nadom i maštanjem, sklonog crnom humoru i ekscesu, ispunjenog prezirom ka malograđanštini i konvencijama, izdanog od žena, dovedenog do samoubojstva)... Oblikovanje tih likova odlikuje nepredvidljivost glumačkog izraza i crta romantičnog buntovništva – opisala je Filmska enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda 1986. godine umetnost Žan-Pola Belmonda (1933–2021), čiju smotru filmova organizuju Francuski institut u Srbiji i Jugoslovenska kinoteka.
Od 21. do 27. oktobra biće prikazano dvanaest filmova. Program će otvoriti Do poslednjeg daha iz 1960, a zatim se daju Moderato Cantabile, Žena je žena, Leon Moren, sveštenik, Najstariji Feršo, Potkazivač, Ludi Pjero, Doktor Popol, U lavirintu moći, Robero la Roka, Kradljivac iz Pariza, Vreli asfalt. Reditelji navedenih ostvarenja najveći su majstori ove umetnosti: Godar, Bruk, Melvil, Šabrol, Vernej, Beker, Mal, Sote...
Tokom smotre, u izlozima Francuskog instituta trajaće izložba plakata i fotografija čuvenog glumca. To je, bez sumnje, zgodna stvar. Belmondo je glumac koga najčešće možeš da sretneš na ulici.
Teško je bilo poverovati u prizor sa sahrane. Spustili su kovčeg na pločnik da bi se velikanu poklonila cela Francuska. Do sada je baš na toj kaldrmi, na velikom platnu, preživeo sve što drugi ne bi preživeli. Jurcao je, pretrčavao ulicu, čepao gas, vozio motor, gužvao novine, palio cigaretu, tukao se, pucao i bio upucan. Sam svoj kaskader – nije se razbio iako je bezbroj puta visio s krova, sa simsa, sa oluka.
Zato treba zastati u Knez Mihailovoj i pogledati ove plakate, onako kako to čini Mišel u klasiku Do poslednjeg daha, pošto se nađe ispred bioskopa i zuri u Bogarta. Ko je već video ove filmove, zapravo će se ogledati u izlogu, pristajući na Godarovu igru sa ogledalima.
(NIN, 21. oktobar 2021)