U četvrtak, 21. maja, preminuo je Bekim Sejranović, pisac knjiga Fasung, Nigdje, niotkuda, Ljepši kraj, Sandale, Tvoj sin, Huckleberry Finn, Dnevnik nomada, jedan od najboljih pripovedača na ovim prostorima.
Proveli smo tri dana na Trgu pjesnika u Budvi. Na prepunom šetalištu, iznenada sam mu saopštio kako bih sve dao da sam slobodan kao on. Napravio je iskorak, kao da čitav svet treba da prođe između nas. Ta sloboda bila je toliko velika da su za nju sigurno bile nevidljive moje reči.
„Mi se rađamo u pozorištu. Čista lutrija. Ne biraš roditelje, prostor, vrijeme. Rodiš se, predstava traje. Usput pomalo shvataš. Ne znaš radnju, polako učiš. Ovaj je dobar, onaj ne. Pronalaziš mjesto. Da li čovjek uopšte ima pravo da prigovara drugome?“
Rođen je 1972. u Brčkom. Studirao je na riječkom Pomorskom fakultetu, odustao od sna da postane pomorac i prebacio se na književnost. U Oslo se preselio 1993, magistrirao južnoslovenske književnosti, bio lektor, prevodilac i sudski tumač. Živeo je u Ljubljani, Zagrebu...
U prozi je često ispisivao reč razapet. Igrajući se prostorom, sažimao je vreme. „Možeš da razvučeš sat na petsto godina, a možeš da staviš pet vijekova u rečenicu. Čarolija, magija literature.“
Stalno sam ga zapitkivao o poetici, znajući da se poetike drže zaključane, poput sobe prepune igračaka koje iz Nemačke, u delu Nigdje, niotkuda, donosi otac-gastarbajter, te prostorije čija vrata devojčica sme da otvori samo na svoj rođendan i nikada više.
„Smatram da život i umjetnost moraju da se isprepletu. Inače, nema smisla! Pa, ne mogu da pišem o noćnom životu u Las Vegasu. Šta ja znam o tome? O tome ću čim odem u Las Vegas.“
Nemoj samo u Las Vegas! – našalio sam se, jer su svi uvek pričali o Bekimovom burnom životu.
Govorio je sa oduševljenjem o knjizi 4 brave Željke Horvat Čeč. Kad smo se zagrlili na aerodromu, otvorio je ranac, izvukao baš tu knjigu i poklonio mi je.
Dok sam posmatrao kako odlazi, shvatio sam da tako zamišljam Odiseja. „Sva književnost može da se podijeli na dva izvora, na Ilijadu i Odiseju. Ja pripadam Odiseju.“
(NIN, 28. maj 2020)