Mihail Sebastijan, pisac rođen 1907, što je život izgubio 1945, na ulici, gde ga je, kako su kazali, udarilo motorno vozilo – opisuje 1934. u autobiografskom romanu Već dve hiljade godina... rastući antisemitizam na bukureškom univerzitetu. Prenosimo nekoliko rečenica iz te knjige, objavljene u izdavačkoj kući Klio (prevod s rumunskog: Đura Miočinović), naslanjajući na njen dnevnički temelj i fragmentarnost nad kojom je izgrađeno veliko delo ovoga književnika:
*
Naslađivanje time da si sam u svetu koji veruje da si njegov. Ne gordost. Pa čak ni stidljivost. Samo prirodno, jednostavno, nevoljno tvoje ostajanje, u sebi.
*
Neobrijan već četiri dana. Prehladno je da bih stajao četvrt sata ispred ogledala.
*
...Danas ne pada nekakav finansijski sistem, već jedan istorijski sistem. Ne likvidira se nekoliko formi, nekoliko činjenica, nekoliko detalja, nego čitava struktura. Ako postoji kriza pojma vrednosti u ekonomiji i finansijama, ona nije zasebna činjenica nego se uklapa u jednu opštu krizu vrednosti na svim planovima modernog života. Živimo s previše apstrakcija, s previše obmana. Izgubili smo tlo pod nogama. Nije se samo pokidao odnos između papira–monete i zlata, već odnos između svih naših simbola i nas. To je jedna provalija između čoveka i okoline...
*
Jedini bol koji razumem direktno, instinktivno, bez objašnjenja, jeste bol obeshrabrenosti.
*
Veče kod Kostaridija. Duge rasprave o nemiru, modernoj neurozi, Židu, ratnoj generaciji, Berđajevu... Zapanjen sam s koliko se žara može razgovarati o nemiru, uz kafu.
*
„Generacija `nespokojnih`... Smešni ste, drugari. Negde drugde je vaš ključ. Vi ste generacija proletera bez klasne svesti. Poslovi su se proredili, stipendije su male, sva su mesta zauzeta. Ostali ste napolju i onda se, da ne biste gubili vreme, bavite metafizikom. Jednog dana, shvatićete da vas demokratska država i buržoazija više ne mogu integrisati – a tada ćete prići revoluciji. Da vidite kako se tamo tope nespokoji.“
*
Velika lukavština poretka u kom živimo je da od svakog od nas napravi jednog slugu nesvesnog njega. I kupuje nas jeftino, neosetno.
(NIN, 12. avgust 2021)