Pripremajući materijal za knjigu Pamtite me po pjesmama mojim, objavljenu 2018. u izdavačkoj kući Prometej, Bogomir Mijatović, novinar, urednik i rok enciklopedista, pročitao je kompletan književni opus Duška Trifunovića (1933–2006) i kako kaže u razgovoru za NIN još tada primetio neke filozofske misli koje su mu se dopale.
„Zapisao sam ih u želji da ih upamtim. Ubrzo sam shvatio da od pamćenja nema ništa jer su se njegove mudrosti množile. Palo mi je na pamet da bi to mogla da bude još jedna knjiga, ovog puta ne o pesniku, već o filozofu bez škole, kako je ponekad sebe nazivao.“ Zato je odlučio da priredi zbirku maksima.
Seća se da je za Duška Trifunovića prvi put čuo početkom sedamdesetih. Bio je redovni gledalac emisije Televizije Sarajevo Na ti, koju je pesnik uređivao, a upoznao ga je 1993. godine kada se zaposlio u Radio-televiziji Novi Sad. „Jedno vreme delili smo moju kancelariju. Tu smo se zbližili i do kraja njegovog života bili prijatelji.“
Da li ga je nekada posmatrao dok piše?
„Pošto je dok su ga noge služile bio u pokretu (dok nije počeo da zapinje za šare na tepihu, kako mi je rekao dvadesetak dana pre upokojenja) – pisao je najčešće tokom večeri, pre počinka, kada se osami. Sve što je ostalo iza njega napisao je na pisaćoj mašini. Odbijao je ideju da mu nabavimo računar. Poslednju pisaću mašinu sam mu ja poklonio...“
Književnik Mihajlo Pantić piše u predgovoru da nas je izborom misli i maksima, objedinjenih paradoksalnim naslovom Slušaj mene, a radi po svome, Bogomir Mijatović podsetio da neobični pisac stihova koji su odavno postali opštenarodna svojina nije bio samo pučki pesnik, nego i mudrac posebnog, pre svega empirijskog kova. „Ne, dakle, filozof razvijenog metoda, spekulativnog i pojmovnog sistema, nego čovek čistog, esencijalizovanog iskustva.“
Prenosimo nekoliko redova iz ovog izdanja izdavačke kuće Prometej:
*
Deca će nas sve nadživeti. To je jedino i najbolje rešenje besmrtnosti.
*
U svim kriznim situacijama prvo se potamane poznati ljudi.
*
Nacija se ne pravi rađanjem. Nacija se rađa iz dobro organizovanog života određene grupe ljudi.
*
Sve što je prošlo nastavlja da živi – ili kao uspomena ili kao opomena.
*
Meni se uvek činilo da veliki ljudi služe za to da mali ljudi imaju protiv koga da viču.
*
Nisam učestvovao u ratu, pa neću da učestvujem ni u miru!
*
Sve naše molitve su pune prohteva, ucena i sramote.
*
Kad je rat onda se otima, a kad je mir onda se krade.
*
Ratovi traju sve dok primitivci ne zadovolje niske strasti.
*
Ko zakoči točak istorije, ispada na prvom zavijutku.
*
Svi su silnici isti: po lažljivoj slavi i zavisti.
*
Taj koji je mrzio ceo svet, eno ga prima visoko odličje iz ruke onoga koji nastavlja da mrzi ceo svet na pustom ostrvu slave.
*
Kad je ovde ovako lepo, kako li je tek tamo gdje nas nema?
*
Moral mi je tako srozan da ću skoro s lakoćom preći na protivničku stranu.
*
Velike ideje spasava elitizam od mase koja ne zna šta hoće al' hoće da vlada.
*
Ja sam znao da rat ubrzava procese. Ono što nisi mogao da uradiš u miru za deset godina, to u ratu možeš da postigneš za deset dana.
*
Koliko vidiš, toliki je svet.
*
Svi peru ruke u mutnoj vodi interesa.
(NIN, 10. jun 2021)