Samanta Šveblin, čiji se roman našao u najužem izboru od šest naslova za Međunarodnog Bukera, otkriva za NIN zašto drhti od šoka kojim je hranila svoj horor
U ritmu stalne napetosti
Žiri koji dodeljuje priznanje Internacionalni Buker, piscu i prevodiocu dela na engleski jezik, saopštio je imena finalista. Francuski književnik Matijas Enar (1972) našao se u konkurenciji s romanom Busola, kod nas štampanim u Akademskoj knjizi. U gluvoj noći, poznati muzikolog Franc Riter, u svom bečkom stanu, obuzet teskobom i preplavljen sećanjima rastrzanim između stvarnog života i opsena, priziva Istanbul, Alep, Palmiru, Damask i Teheran – mesta koja su ostavila trag u njegovom životu.
David Grosman (Izrael, 1954) u knjizi Konj ulazi u bar piše o iskusnom stend-ap komičaru, šarmantnom i odbojnom, koji u klubu, u izraelskom gradiću, otkriva dugogodišnju ranu; kobni i jezivi izbor načinjen između dvoje njemu najbližih ljudi...
Glavna junakinja romana Neviđeno Roja Jakobsena (Norveška, 1954) rođena je na ostrvu koje nosi njeno ime. Otac sanja da izgradi nasip da bi se povezao s kopnom, ali približavanje svetu ima cenu. Majka je u snovima: manji otok, drugačiji život. Ingrid će morati da zaštiti kuću, premda je mislila da ju je odavno napustila.
Sonja je pametna žena čiji život gubi fokus – piše u opisu nominovanog naslova Ogledalo, rame, signal Dorte Nors (Danska, 1970) na Bukerovom sajtu. Situacija mora da se promeni, ali odakle početi... Možda tako što će naučiti da vozi. Instruktor je ekscentrik, posle šest meseci i dalje je zbunjena osnovama. Ima vrtoglavice, sestra ne želi da razgovaraju; nedostaje joj detinjstvo provedeno na selu, gde su plafoni bili visoki, a nebo – beskrajno.
Roman Juda Amosa Oza (Izrael, 1939) kod nas je objavila Laguna. Jerusalim, 1959: mladi, izgubljeni biblijski učenjak Šmuel Eš, želeći da napusti grad i vrati se u zavičaj, nailazi na oglas i odlučuje da prihvati posao negovatelja genijalnog, džangrizavog starca Geršoma Volda. Međutim, u staroj kamenoj kući upoznaje ćerku preminulog vođe Cionista...
Na kraju, tu je i Spasonosna razdaljina Samante Šveblin (Argentina, 1978). Mlada žena umire u seoskoj bolnici, dok kraj nje sedi dečak i tera je da mu priča, ne sluteći da otvara kovčeg užasa iz nedavne prošlosti.
Kako izgleda biti u najužem izboru za Međunarodnog Bukera? „Čast je za roman kada se nađe pored dela autora čiju prozu visoko cenim i čitam je s toliko divljenja“, odgovara Samanta Šveblin za NIN. „Veoma sam zahvalna zbog mogućnosti otvorenih za knjigu nakon nominacije. Takođe, svesna sam velikog broja dobrih dela koja se nisu našla u izboru. Za mene je to tako ogromno i neočekivano priznanje da, iako mi radost pomaže da to sakrijem, još uvek drhtim od šoka.“
Koliko se pisanje romana razlikuje od rada na pričama? Kaže da je dobro iskustvo pomeriti se iz petnaest ili dvadeset stranica unutar kojih se navikla da radi pišući pripovetke. „Ali, to je isto bio izazov. Važno mi je da pripovedam održavajući stalnu napetost, nešto što sam uvek tražila i kao autor i kao čitalac.“
Bila je zabrinuta da će se održavanje takve vrste tenzije, koja prožima kraće forme, pokazati kao teško u dužoj prozi. „Prve stranice prerađivala sam dvanaest puta. Bio je to složen proces; napipivala sam nekoliko puta i tek onda pronašla pravac. Naučila sam mnogo stvari usput, osetila da dublje silaženje u dužu storiju otvara nova vrata.“
Bukerov žiri saopštiće ime dobitnika 14. juna. Aktuelna laureatkinja do tog će dana biti južnokorejska spisateljica Han Kang čiju je Vegetarijanku u međuvremenu objavila izdavačka kuća Dereta.
(NIN, maj 2017.)