Nin (Tekstovi)
Bioskop: Bez kostima

Bilo je modernih postavki Hamleta posle kojih glumci nisu uspevali da se izvuku iz tesnih farmerica, pa su ih svlačili preko glave. No, u filmu Tranzit, nemački reditelj Kristijan Pecold vešto se poigrao epohom.

Za predložak je uzeo roman Tranzitna viza Ane Zegers, štampan 1944, čiji dvadesetsedmogodišnji narator, posle bekstva iz logora, na putu do Marselja, sreće poznanika i biva zamoljen da preda jedno pismo književniku Vajdelu. Međutim, zatiče ga mrtvog; ubio se u hotelskoj sobi, ostavivši kofer s dokumentima i nezavršenim rukopisom.

Opis Pecoldove ekranizacije najčešće se svodi na zaključak da je priču, s radnjom smeštenom u 1942, prebacio u sadašnje vreme, povezujući stradanje Jevreja za vreme Drugog svetskog rata sa represijom nad izbeglicama u današnjoj Evropi.

To je učinio na najjednostavniji mogući način. Izveo je svog Georga iz starog hotela na ulice prepune policajaca u modernim pancir prslucima i oklopima, obukavši ga u lako, retro odelo koje je i danas u modi.

(NIN, 10. januar 2019.)

среда, 22. јул 2020.

Još je rano da se kaže kakve će posledice aktuelna pandemija ostaviti na gradove – napominje Jasmin
среда, 22. јул 2020.

Stvarnost na Tviteru dobijamo sažvakanu, ali ponekad čak i napušteni profili, poput onog slikarke J
понедељак, 6. јул 2020.

Niko nije savršen – napisao je Le Monde na svojoj naslovnoj strani 2002, dan nakon smrti reditelja
понедељак, 6. јул 2020.

Magazin Flaneur opisan je kao nomadsko, nezavisno izdanje koje se u svakom broju fokusira isključiv