U novom broju novosadskog časopisa Polja objavljen je peti nastavak feljtona Tefteri pisca i prevodioca Bojana Savića Ostojića, ovoga puta posvećen Žilu Renaru (1864–1910) i njegovom Dnevniku (1887–1910). Pored odlomaka, kako nam skreće pažnju priređivač, čitamo prateći tekst pod naslovom Piši samo kad se umoriš od gledanja.

Evo nekoliko Renarovih dnevničkih zapisa:

16. maj 1889: Nije dovoljno biti srećan: potrebno je još da sreća zaobiđe druge.

*

30. septembar 1889: Ideal spokoja je u mački koja sedi.

*

11. jul 1894: Šta radi ptica dok traje oluja? Ne hvata se za granu, već prati oluju.

*

5. januar 1896: Toliko je terao mak na konac da je počeo da postavlja zamke u kavezu svoje ptice.

*

2. mart 1896: Treba li pričati na kašičicu?

*

17. april 1896: Kada bih imao dara, imitirali bi me. Kad bi me imitirali, ušao bih u modu. Kad bih ušao u modu, ubrzo bih izašao iz mode. Dakle, dobro je što nemam dara.

*

Jul, 1896: Ko se trudi da bude dobar, uvek je obmanjivač. Treba se roditi dobar ili se nikada ne baktati time.

*

20. jul 1896: Volim samoću čak i kad sam sam.

*

Septembar, 1896: Zec. Iritira ga kratak zvuk lista koji pada. Nervira se kao mi kad čujemo kako nam škripi nameštaj.

Postigao sam idealnu šturost: više ne osećam potrebu da opišem neko drvo; dovoljno mi je da zapišem kako se zove.

*

19. oktobar 1896: Užitak u gubljenju poleta.

*

21. oktobar 1896: Ponekad mi se čini da život dodirujem prstom.

*

1. januar 1901: Ovaj Dnevnik me prazni. To nije nikakvo delo. Kao što ni svakodnevno vođenje ljubavi nije ljubav.

*

19. avgust 1903: Teško je biti dobar kada ste vidoviti.

U prethodnim delovima feljtona Tefteri, Bojan Savić Ostojić pozabavio se zapisima i „sveskama“ čiji su autori Petar Vjazemski, S. T. Kolridž, Žozef Žuber i Georg Kristof Lihtenberg.

(NIN, 14. april 2022)