Blic
Folirajte se, pročitali ste! (48)


Pejzaž sa sovom


Herta Miler: Čovek je veliki fazan na ovom svetu, Laguna i Zlatni zmaj, prevod sa nemačkog: Tijana Tropin


Nakon romana „Ljuljaška daha“, izdavačke kuće Laguna i Zlatni zmaj objavile su još jednu knjigu Herte Miler. Dok „Ljuljaška daha“ govori o nemačkom stanovništvu u Rumuniji koje je posle Drugog svetskog rata završilo u ruskim radnim logorima – „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ (premijerno objavljen 1986.) otvara drugu bitnu temu kada je o stvaralaštvu ove poznate spisateljice reč. Naime, iza naslova koji priziva rumunsku poslovicu o čovekovoj zloj kobi i nesnalaženju, Herta Miler ispisuje pedesetak kratkih poglavlja o porodici nemačkog porekla koja u Čaušeskuovoj Rumuniji čeka dozvolu da se iseli na Zapad. Zapamtite ponešto od toga ukoliko nameravate da se hvalite kako ste pročitali knjigu spisateljice koja je pre dve godine dobila Nobelovu nagradu za književnost.


Obavezno napomenite, oslanjajući se na ovu instant kolumnu, naravno – da je roman pod naslovom „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ napisan u lirskom tonu. Iako tematizuje iseljavanje kao veliku književnu temu, proza Herte Miler zapravo jeste pesničko delo: istinska balada, kako je napisao jedan nemački književni kritičar. Već od samog naslova i citata Ingeborga Bahmana na početku (Prorez između kapaka Istoka i Zapada/ pokazuje beonjaču./ Zenica se ne vidi.) – spisateljica lirski sažima živote svojih junaka koji čekaju prvu priliku da pobegnu u slobodu. Za to vreme opisuje kako se trude da kako-tako žive svoju sumornu i sivu svakodnevnicu. Kratka poglavlja predstvaljaju slike nad kojim neprekidno leti sova, nagoveštavajući nečiju smrt.


Prilikom dodele Nobelove nagrade rečeno je da Herta Miler preplitanjem poezije i činjenica oslikava književne pejzaže bezavičajnosti. Takva ocena najpreciznije opisuje i ovu knjigu. Krećući se između stvarnosti i fantastike u koju slike ponekad blago skliznu, isčeci iz svakodnevnice glavnih junaka uspevaju da dotaknu mit. Naravno, temelj leži u jeziku! „Nadmoć reči nad stvarnošću – Herta Miler je čudo sa te tačke gledišta“, rekao je francuski pisac Žan Matern kada sam ga upitao koje savremene prozaiste naviše voli. Ta rečenice odzvonila mi je u ušima.


Mića Vujičić (Blic, 23. oktobar 2011.)


недеља, 11. новембар 2012.

Od desperacije do ašikaMiroslav Krleža: MARGINALIJE, priredio: Vlaho Bogišić, Službeni glasnikU knj
понедељак, 29. октобар 2012.

 Dragstor Beograd (non-stop!) Bogdan Tirnanić: BEOGRAD ZA POČETNIKE, Dereta   „Beo
недеља, 14. октобар 2012.

Odbegla mlada (i protivtenkovski projektili)Ante Tomić: Čudo u Poskokovoj Dragi, RendePočinje kao „
понедељак, 24. септембар 2012.

Iza zatvorenih venecijaneraKsenija Zelenović: Neonoir u savremenoj holivudskoj produkciji: načela o