Povodom jubileja, štampanja 3500. broja, na 83.
rođendan, NIN je poklonio čitaocima dodatak sačinjen od deset tekstova o dobitnicima
priznanja za najbolji roman koje magazin dodeljuje od 1954. godine.
Deo je tradicije da se dobitnik NIN-ove nagrade
nađe na naslovnoj strani i da se sa njim istog dana napravi veliki razgovor. Ali, kako načiniti izbor iz bogate arhive?
Na predlog glavnog urednik Milana Ćulibrka, članovi
aktuelnog saziva NIN-ovog žirija, u sastavu: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran
Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik) – rado su prihvatili igru.
Odabrali su deset romana. Literarna vrednost nagrađenog
dela bila je jedini kriterijum; nikako razmatranje celokupnog opusa autora. Do sedam naslova došli su lako, a do još tri postupkom
koji nalaže Pravilnik – odlučivanjem većinom glasova. Naravno, uz uobičajene polemike.
Tako su se u separatu našli tekstovi o prozi Ranka Marinkovića (intervjua
u to doba još nije bilo), razgovori s Mešom Selimovićem, Borislavom Pekićem,
Milošem Crnjanskim, Danilom Kišom, Aleksandrom Tišmom, Mirkom Kovačem, Miloradom
Pavićem, Dubravkom Ugrešić i Radoslavom Petkovićem. Svi članci, uključujići i one
prenete iz drugih listova, štampani su u NIN-u.
Današnji čitalac pronaći će među požutelim stranicama mnogo toga. Od detalja
da se umesto reči jednoglasno nekada češće
koristila reč jednodušno, pa do samoće koja se decenijama uporno provlači
kroz pasuse.
Saznaće da je Crnjanski počeo da piše Londonske obućare na engleskom
jeziku i da je Aleksandar Tišma na pitanja novinara odgovarao telefonom iz Rabata.
Dubravka Ugrešić otkriva da je, videvši najuži izbor, svoj unutrašnji glas dala
Pekiću, dok Meša Selimović ulazi u srž stvaralačkog procesa (priprema i stvara unutrašnju
koncentraciju koja „odstranjuje racionalne barijere, omogućava iskrenost i pronalazi izraz za
određenja stanja i atmosfere“).
Dodatak svedoči o trenutku šoka: iz usamljenosti, umora i nesigurnosti posle
završetka rukopisa, pisci naglo izlaze pod svetla reflektora, u gužvu koja od početka
prati dodeljivanje NIN-ove nagrade.
Ponavljaju da su svesni da je za vrednovanje knjige potreban vremenski odmak,
ali primetna nesigurnost u njihovim iskazima, u danu najveće „medijske slave“, tera nas da se zapitamo nije li i sumnja
u vlastito delo važna odlika budućeg klasika.
(NIN, 25. januar 2018.)