Marlon Džejms, pisac nagrađen Bukerom pre četiri godine za Kratku istoriju sedam ubistava, napisao je na Fejsbuk profilu da je norveška izdavačka kuća, objavljujući njegovu sada već čuvenu knjigu – učinila nešto jedinstveno, za šta dotle nije čuo. Obimno delo, u čijem se središtu nalazi pokušaj ubistva muzičara Boba Marlija, 3. decembra 1976, pred opšte izbore na Jamajci (u zemlji sve pulsira, samo što ne eksplodira), preveli su i sadržinski uredili na poseban način.

Radnja Džejmsove proze, izuzetno zahtevne za prevođenje, spaja više decenija, kontinenata i likova, međi kojima su novinari, ubice, mafijaši... Čak i duh bivšeg političara, prvi na uvodnom spisku junaka, iza čijeg se imena ređaju rege zvezde, operativci tajnih službi, doušnici, banditi i egzekutori.

Svi oni govore u monolozima od po nekoliko stranica, neretko prepričavajući stvari, pucajući žargonom iz puškomitraljeza, dok se složena i za čitanje fina slagalica postepeno otkriva.

Norvežani su, napominje Marlon Džejms na društvenoj mreži, odabrali dvanaest prevodilaca za rad na knjizi, ali je pritom nisu podelili po celinama, već po junacima. Svaki prevodilac, imao je različitu ulogu; za posao su birali poznate romanopisce, autore drama, filozofe i performere. Na kraju su sklopili celu stvar.

Odgovarajući na komentare pratilaca, književnik objašnjava da su mu se, prilikom upoznavanja, predstavljali i izgovarali imena likova.

Kako li je to izgledalo...

„Džozi Vels, glavni egzekutor, don Grada Kopenhagen, 1979 – 1991, vođa Kolektiva Oluja.“

Drago mi je!

Ili, Aleks Pirs, novinar Roling stouna, što na jednom mestu kaže: „Znaš na šta ovo liči? Liči na ono kad ostaviš prozor otvoren zato što si u sobi video guštera.“

Posle dodele Bukera 2015, član žirija Sem Lit, u razgovoru za NIN, skrenuo nam je pažnju na zapanjujuću vitalnost Džejmsovog jezika kojim otkriva uzbudljivu i složenu priču. „Komična je, blaga, nasilna, šepuri se. Povremeno lepa, povremeno šokantno gadna.“

(NIN, 18. april 2019.)