Marlon Džejms, pisac nagrađen Bukerom pre četiri
godine za Kratku istoriju sedam ubistava,
napisao je na Fejsbuk profilu da je norveška izdavačka kuća, objavljujući njegovu
sada već čuvenu knjigu – učinila
nešto jedinstveno, za šta dotle nije čuo. Obimno delo, u čijem se središtu nalazi
pokušaj ubistva muzičara Boba Marlija, 3. decembra 1976, pred opšte izbore na Jamajci
(u zemlji sve pulsira, samo što ne eksplodira), preveli su i sadržinski uredili
na poseban način.
Radnja Džejmsove
proze, izuzetno zahtevne za prevođenje, spaja više decenija, kontinenata i likova,
međi kojima su novinari, ubice, mafijaši... Čak i duh bivšeg političara, prvi na
uvodnom spisku junaka, iza čijeg se imena ređaju rege zvezde, operativci tajnih
službi, doušnici, banditi i egzekutori.
Svi oni govore
u monolozima od po nekoliko stranica, neretko prepričavajući stvari, pucajući žargonom
iz puškomitraljeza, dok se složena i za čitanje fina slagalica postepeno otkriva.
Norvežani su,
napominje Marlon Džejms na društvenoj mreži, odabrali dvanaest prevodilaca za rad
na knjizi, ali je pritom nisu podelili po celinama, već po junacima. Svaki prevodilac,
imao je različitu ulogu; za posao su birali poznate romanopisce, autore drama, filozofe
i performere. Na kraju su sklopili celu stvar.
Odgovarajući na
komentare pratilaca, književnik objašnjava da su mu se, prilikom upoznavanja, predstavljali
i izgovarali imena likova.
Kako li je to
izgledalo...
„Džozi
Vels, glavni egzekutor, don Grada Kopenhagen, 1979 –
1991, vođa Kolektiva Oluja.“
Drago mi je!
Ili, Aleks Pirs,
novinar Roling stouna, što na jednom mestu kaže: „Znaš
na šta ovo liči? Liči na ono kad ostaviš prozor otvoren zato što si u sobi video
guštera.“
Posle dodele Bukera 2015, član žirija Sem Lit,
u razgovoru za NIN, skrenuo nam je pažnju na zapanjujuću vitalnost Džejmsovog jezika kojim otkriva uzbudljivu i složenu
priču. „Komična je, blaga, nasilna,
šepuri se. Povremeno lepa, povremeno šokantno
gadna.“
(NIN, 18.
april 2019.)