Zar „moderne“ spravice Džejmsa Bonda danas pomalo ne liče na izume Raše Pronalazača u emisiji Fazoni i fore? Dvanaest vikenda na Radio-televizije Srbije rezervisano je za dvadeset šest filmova o Agentu 007 britanske tajne službe, kojima je, bez obzira na brojne reprize, teško odoleti.
Ciklus nas je podsetio na zabavan i provokativan esej pod naslovom Dosije o Džejmsu Bondu engleskog književnika Kingslija Ejmisa (1922–1995), prvi put objavljen 1965. godine, kod nas preveden i štampan 2003. u časopisu Reč, dostupan na sajtu izdavačke kuće Fabrika knjiga.
„Nijedna žena ga nije uzela pod svoje“, „Divne čvrste grudi“ – dva su međunaslova odlomka u kome pisac temeljno ulazi u prozni opus Jana Fleminga, baveći se odnosom glavnog junaka prema damama. „Držati Bonda i žene na odstojanju težak je zadatak u svakom pogledu“, kaže, „i ja sam ih do sada isključio iz razmatranja da bih dao potpuniji i zaseban prikaz njegovog seksualnog života.“ Prva stvar koju treba shvatiti? Bond privlači žene.
Saznajemo da od ukupno trinaest knjiga njemu samo dvaput ne pođe za rukom da zavede devojku koja mu se dopada. Analizirajući romane Živi i puste druge da umru, Goldfinger ili Iz Rusije, s ljubavlju, zaključuje kako nije tačno da agentove seksualne avanture ne znaju za granice. „Bond osvaja (skoro) tačno po jednu devojku prilikom svakog putovanja u inostranstvo, i on taj prosek ne kvari sem u jednom izuzetnom slučaju, kada osvaja jednu devojku više od uobičajenog proseka.“ Sledi zaključak: „Ovo sigurno nije više od onoga čemu bi se mogao nadati bilo koji neženja pristojnog izgleda i imovinskog stanja kada ide na odmor ili na službeni put.“
Naravno, moramo imati na umu da Kingsli Ejmis ovakvim tonom piše pre pola veka i da je i tada svestan mogućih kritika. Poglavlje o Bondovom odnosu prema ženama, na izvestan način, predstavlja odbranu Bonda. Optužbe su da je bezosećajan, okrutan; hladnog izraza lica i prilično surovih usta, nalik čudovištu što vreba žrtvu.
(NIN, 2. avgust 2018.)