Živimo u vremenu bojanki za odrasle, pucačke igre pejntbol i televizijskih serija tipa Drugi svetski rat u boji. Razmišljajući o bojama, zastali smo i pred naslovnicom časopisa Times Literary Supplement. Ona je ovih dana skretala pažnju na esej o književnosti Ane Frank (1929— 1945), iz pera Ijana Burume, pisca čije komentare redovno objavljuje nedeljnik NIN. 

Naime, brazilska umetnica Marina Amaral, poznata po radovima u oblasti foto-kolorizacije, naknadnog bojenja starih, crno-belih fotki, načinila je naslovnu stranu, približivši nam na novi način tragičnu sudbinu žrtve Holokausta, devojčice koja je počela da piše dnevik 1942, kada joj je bilo trinaest godina.

Zato smo se zainteresovali za njeno delo. Marina Amaral bavi se fotografijama iz arhive logora Aušvic, ali i slikama iz devetnaestog veka. Magazin Wired dao joj je titulu majstora foto-kolorizacije. Radila je za BBC, CNN, Le Monde, TV kanal History... Pretpostavili smo da je reč o složenom poslu. Zahteva duga istraživanja, proučavanje istorije, konsulatcije sa najvećim stručnjacima za određene epohe, oko za detalj i umetnički dar.

„Boje imaju neku vrstu psihološke moći nad ljudskim umom koja čini da osećemo stvari koje ne osećamo dok gledamo monohromatsku sliku“, odgovara Marina Amaral putem i-mejla za NIN.  „Premda razumem, i apsolutno se slažem da su originalne fotografije izuzetno važne, da su od velike istorijske vrednosti, moj cilj, posebno kad radim na fotografijama iz ovog perioda, jeste da običnim ljudima, istoričarima, zaljubljenicima u istoriju i ostalima, pružim šansu da se povežu sa tim povesnim ličnostima na dubljoj ravni. Želela sam da ljudi osete, a ne samo racionalno razumeju, da su žrtve nacističke Nemačke, uključujući Anu Frank, bile baš poput nas... Roditelji i sinovi, nastavnici, muzičari, lekari, glumci, studenti. Ljudska bića od krvi i mesa, sa ambicijama i snovima. Kad to shvatimo, postajemo svesniji i uviđamo koliko je malo bilo potrebno da se uništi gotovo čitava generacija. Zato moramo da učinimo sve što možemo da se to više ne ponovi.“