Da li je preporučljivo zadržati distancu između umetnika i onoga ko se zainteresovao za njegovo delo i kada pandemija prođe – pitanje je o kome razmišljamo pošto je iz Italijanskog instituta stigla vest da do 21. juna, na njihovim onlajn kanalima, traje Nedelja italijanskog filma u svetu.
Činjenica da će poseban omaž biti posvećen Federiku Feliniju, reditelju rođenom pre sto godina, podseća nas na belešku NIN-ovog reportera Dragoslava Adamovića sa konferencije za štampu održane 1960. u Kanu, posle premijere Slatkog života, ostvarenja koje makazama tačno napola seče reč – distanca.
Čini se da se radilo o jednom od onih teških susreta sa genijem po čijem se delu olako čeprka. Adamović je prepoznao dramu i izdalje pratio razgovor.
„Šta ste hteli ovim filmom?“ Odjeknuo je smeh. „Prihvatite ovaj smeh kao odgovor, molim vas.“
„Zašto su u filmu svi onakvi: nenormalni, nemoralni. Zar ne postoji i drugi svet?“ Felini: „Postoji, dragi gospodine. Ja sam normalan. Možete misliti šta hoćete, ali u ovom filmu, svako može naći svoje lice, pod jednim uslovom: da bude iskren u traženju i prepoznavanju. Na svoju veliku nesreću čovek još uvek nema dovoljno poverenja prema sebi i on se još uvek ne boji sebe samog. A Slatki život želi jedno – da bude krik očajanja koji će moći da razdrma čoveka i da ga osvesti.“
Susret sa umetnikom kome se divite ume da zbuni. Kao kada u školi profesor učini nekakav pokret i iznenada vam se ukaže izvan okvira u kome ste ga dotle isključivo videli. Kao kada na ulici sretnete prodavca koga ste dotad videli isključivo u trafici, presečenog nadvoje pultom.
„A epizoda sa ocem? Brutalna je!“ Felini: „Možda je mogla da bude drukčija, ali ona je potrebna, ona je rušenje jednog mita. Ona je ključ. Mi nikada nemamo prave konverzacije sa očevima. Otac je uvek dolazio kući ozbiljan i odlazio ozbiljan. Svi misle da samo radi, da zarađuje za sve. Svi poštuju to. Ali, videli ste kako izgleda suočenje oca i sina: scena sa malom glumicom u kafani pokazala je da ocu ništa nije bilo strano. Iluzije nestaju. Marčelo dublje tone posle toga.“
(NIN, 18. jun 2020)