Magazin Flaneur opisan je kao nomadsko, nezavisno izdanje koje se u svakom broju fokusira isključivo na jednu ulicu u jednom svetskom gradu. Da bi zatvorili broj, publicisti i umetnici najčešće provode po dva meseca na novoj lokaciji, fragmentarno prilazeći slojevima kompleksnog prostora.
Fabijan Zaul (1986), glavni urednik ovog časopisa od 2013. godine, inače kompozitor filmske muzike i autor knjige pod naslovom Boulevard Ring, zbirke od dve stotine veoma kratkih zapisa o šetnjama po prstenu Moskve, što prati nekadašnje zidine Belog grada – završio je filozofiju i studije kulture.
Znajući da se pogled na prostor vrtoglavo menja čak i ukoliko iznenada podignemo glavu, pa iz novog ugla pogledamo ulicu kojom svakodnevno prolazimo, upitali smo ga kako se suočava sa prizorom praznog grada.
„Arhitektura je nešto što obično ne dovodimo u pitanje: gledate kroz prozor u zgrade koje vas okružuju i one se čine neizbežnim“, odgovara Fabijan Zaul za NIN. „Ali kad zaronite malo dublje u plan grada, shvatite da je arhitektura jedna od velikih disciplina – fikcije. Način na koji gradimo svoje okruženje definiše vrstu društva u kome živimo. Često se nesvesno pridržavamo pravila nametnutih planom grada, ne razmišljajući o njima. Struktura grada oko nas određuje šta možemo i šta ne možemo da činimo sa našim telom u javnom prostoru – što je krajnje političko pitanje – jer u javnom prostoru postajemo vidljivi jedni za druge.“
Kaže da ovih dana često čuje reč nestvarno, nadrealno. „Taj osećaj nestvarnog pokazuje koliko je krhka kolektivna imaginacija stvarnog; koliko brzo naša stvarnost može da se promeni. Postao sam opsednut prozorima tokom perioda pandemije, jer mislim da je čin posmatranja sveta s prozora ključan za oblikovanje našeg odnosa prema svetu. To nas može voditi ka razumevanju nečega što je bilo istina pre korone, a biće i posle toga: realnosti u kojima živimo su proizvedene i fabrikovane. Arhitektura je deo te fikcije. Predstavlja samo jedan od mogućih svetova u kojima bismo mogli da živimo.“
(NIN, 2. jul 2020)