Pre sto pedeset godina, Žil Vern je završio objavljivanje romana 20.000 milja pod morem u nastavcima. „Nemo na latinskom znači niko. Da li sam zbog toga osećao privlačnost nesretnog kapetana?“ – pita se književnik David Albahari u pogovoru Makondovog izdanja iz 2013. „Biti niko zvučalo je kao neka vrsta oslobađajućeg izbora koji me je činio nesputanim i slobodnim. Kao dečak, bio sam okružen drugovima, ali sam zapravo bio usamljen. Hodao sam ulicom, zastrašen mogućnošću da sretnem nekog poznatog i zato sam piljio u tlo pod svojim nogama. U stvari, verovao sam da sam nevidljiv, to je bio jedini način da nateram sebe da kročim u svet. Stoga sam smatrao da je uloga kapetana Nema idealna za mene. Kada bih bio Nemo, mislio sam, bio bih zapravo svako; bio bih ogledalo u kojem bi svako mogao da se ogleda a niko ne bi mogao da stane i da se zadrži. Tako bih bio sam i u isto vreme zajedno sa drugima. Šta me je doista privlačilo liku kapetana Nema? Pre svega, njegov spokoj, mir sa kojim je prilazio drugima i sposobnost da ništa ne pokaže na svom licu.“