Dvajt Garner, književni kritičar Njujork tajmsa, ovako je počeo svoj prikaz Malerovog izveštaja, knjige o istrazi mogućeg ruskog uplitanja u američke predsedničke izbore
2016:
U razgovoru za Pariz rivju 1993, Don DeLilo nazvao je izveštaj Vorenove komisije „Oksforsdkim rečnikom atentata i džojsovskim
romanom“. Divio se načinu na koji su u tom izveštaju prikazani „sva širina, ludost
i značenje“ događaja koji su okruživali smrt predsednika Džona Kenedija u Dalasu.
Impresionirala ga je takođe sveobuhvatnost
tog izveštaja, koji zauzima 26 tomova. „Kad sam naišao na zubarski karton majke
Džeka Rubija, osetio sam talas divljenja“, rekao je DeLilo. „Zar je moguće da ni
to nisu preskočili?“
Malerov izveštaj nije hronika u koju su natrpani svakojaki podaci bez
reda i smisla. Sa 448 žudno iščekivanih stranica, on jeste dugačak, ali ipak nije
nikakav beskrajni ep.
Možda mu nužno nedostaju kako romaneskni zamah
Izveštaja komisije o 11. septembru, tako i intimna — bolje
reći lascivna — scenska postavka Starovog izveštaja o predsedniku Bilu Klintonu.
(„Ona i predsednik su se poljubili. Ona je otkopčala blejzer; grudnjak je otkopčala
ili ona ili...“)
(NIN, 4. jul 2019.)