Mikele Sapone je
moj stari poznanik – piše
Dragoslav Adamović u NIN-u pre šezdeset godina. „Kad
odem u Kan, znam unapred, bar dva, tri puta biću s njim... Da ga predstavim: Mikele
Sapone, krojač, Nica, Rue de Chateauneuf 9, telefon 868-06...“ Napolitanac,
kako kaže, po rođenju i temperamentu, sa skupom pasijom: „Kolekcionar
je amater, na zidovima njegovog petosobnog stana visi preko 150 slika probranih
predstavnika savremenog svetskog slikarstva, od Pikasoa i Šagala, pa sve do starog
Severinija, Manjelija, Pinjona, Miroa.“
Bio je i komesar, jugoslovenski partizan, prijatelj i lični krojač Pabla
Pikasa. Novinar našeg nedeljnika seća se susreta sa tim zanimljivim čovekom dok
čita članke o njemu, iscepljene iz novina Frace-Soir i magazina
Life. Prilikom
upoznavanja, Pikaso mu je dao nacrt za polu-kaput, polu-vindjaknu, a kad je ovaj
to majstorski sašio, počeli su da sarađuju. Pasus se završava zaključkom da u tom
trenu, u sefu jedne banke u Nici, Sapone čuva osamnaest Pikasovih crteža.
Saznajemo da krojač voli o svemu da priča, osim o slavnom prijatelju – „reč
čovek ne može da mu izvuče“. Sapone nije dao Dragoslavu
Adamoviću ni Lajfove fotografije, ali je zato krojačeva supruga, Splićanka, pronašla
jednu od ranije, posle objavljenu na stranicama NIN-a. (U elegantnom odelu, isprobava
na Pikasu novu bluzu.)
Tek duboko u noć, malo se otvara i priča da veliki slikar ima strašnu memoriju.
Neki trgovac, veli Sapone, zamolio ga je da ode do Pikasa i s njim proveri da li
je reč o falsifikatu ili originalnoj umetnini koju tih dana hoće da kupi.
„Pikaso je bio raspoložen, zainteresovao se i pitao: da
li preovlađuje plavo? A da li u levom uglu ima nešto kao vatra? Da li je pozadina
crna, kao noć u planini? Kada je Sapone sve potvrdio, Pikaso je rekao: `Jeste, to
je moja slika, napravio sam je u jesen 1906, lutao sam kroz Pirineje i slikao. Jedan
neuki seljak me dobro ugostio, dao mi supe i hleba, i ostavio sam mu tu sliku. Čudio
se, nije znao šta da radi, i ja sam je obesio na zid njegove kolibe.`“
(NIN, 14. jun 2018.)