Kuga u Sremu na kraju 18. veka, krečenje stana, ljubavna avantura Lorensa Darela sa suprugom rukovodioca koji završi na Golom otoku, susret muškarca i žene posle gotovo pet decenija – neki su od zapleta dvanaest romana, uvrštenih u uži izbor za ovogodišnju NIN-ovu nagradu.

Glavni junaci kreću se po novobeogradskim blokovima, solunskim kabareima i frontovima Prvog svetskog rata. Lutaju po krhotinama raspale zemlje, vraćaju na bodljikave staze detinjstva i gube u ludilu svakodnevice.

U širokom žanrovskom luku, od „hajdučkog vesterna“ do povesne priče, uvlače u sebe obrasce kolaža, hronike, bildungsromana…

Književnici Vule Žurić, Slobodan Vladušić, Vladimir Tabašević bili su prethodnih godina u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Baltimor Jelene Lengold bio je u širem izboru, a dela Žarka Radakovića više su se puta našla na različitim listama.

Zoran Ćirić bio je laureat 2001, a Slobodan Vladušić jedini je pisac iz ovog kruga s višegodišnjim mandatom u NIN-ovom žiriju kritike. Premda su se okušali u drugim književnim vrstama, s romanom-prvencem u konkurenciju ulaze Branka Krilović, Lana Bastašić, Saša Savanović. (Filmski reditelj Goran Marković objavio je ranije kratki roman Tito i ja.)

Sledećeg četvrtka štampaćemo razgovore s autorima koje Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović proglase finalistima. Nakon što 14. januara, oko podneva, bude saopštena konačna odluka, fotografija šezdeset petog dobitnika NIN-ove nagrade naći će se, po tradiciji, na naslovnoj strani magazina.

Za fotografije članova žirija nije predviđeno to mesto, međutim, na naslovnici NIN-a, drugim povodima, bili su Borislav Mihajlović Mihiz, Igor Mandić, Bogdan Tirnanić, Gojko Božović…

Borislav Mihajlović Mihiz bio je u žiriju od 1954. do 1970; potom i počasni član. („Mihiz“ se kao epizodista pojavljuje u romanu Branke Krilović!)

Igor Mandić dodelio je nagradu Milošu Crnjanskom (1971), Danilu Kišu (1972), Antoniju Isakoviću (1982), Dragoslavu Mihailoviću (1983), Dubravki Ugrešić (1988) i Vojislavu Lubardi (1989).

Bogdan Tirnanić bio je u sazivu kada je priznanje uručeno Živojinu Pavloviću za Zid smrti (1985) i Vidosavu Stevanoviću (1986), a Gojko Božović žirirao je 1995. i 1996. (laureati su bili Svetlana Velmar-Janković i David Albahari). 

(NIN, 3. januar 2019.)