Ako tom neobičnom fenomenu priđete reporterski, pa upitate ljude u „unutrašnjosti“ zašto sve češće ugrađuju video-nadzor i postavljaju kamere u svoje napuštene kuće, zaintrigirani kakvo to blago čuvaju – najčešće će vam odgovoriti da tamo odlažu stvari koje im više nisu potrebne, i da se, uprkos tome, plaše lopova. Pokazaće sliku! Ponekad sede i na ekranu prate prenos iz stare kuće, isto onako kako gledaju TV kanale gde se pretura po skladištima i zalagaonicama. Oprema za noćno snimanje čini da svi ti odbačeni aparati, koferi i rasparčani most regali izgledaju kao da su pod vodom, na dnu mora, odakle će ih jednog dana izvaditi i po njima suditi o našem dobu.

Stojadin, fića, radio lampaš, crno-beli televizor – neki su od eksponata koje posetilac može da vidi u Muzeju Jugoslavije i Muzeju nauke i tehnike, na izložbi O fabrikama i radnicima, posvećenoj industrijalizaciji na teritoriji Srbije. Postavku je moguće pratiti kroz pet industrijskih lokaliteta; oni na paradigmatičan način predstavljaju razvoj i funkcionisanje industrije na ovim prostorima u različitim istorijskim, političkim i društvenim okolnostima. Prezentovana je raznovrsna građa: industrijski proizvodi, brojne fotografije o različitim aspektima fabričkog života i video-materijal, dok drugi predmeti i dokumentacija prikazuju rudnike u Boru i Majdanpeku, tekstilnu industriju u Leskovcu, Elektronsku industriju Niš, Kombinat Servo Mihalj u Zrenjaninu i Vojno-tehnički zavod u Kragujevcu.

Pored ostalog, kustose i kustoskinje zanimaju uloga kapitala, položaj radničke klase, radnički standard i promene u prirodnoj sredini... No, uz sve to, posetilac se svakako suočava sa vlastitim sećanjima, pogotovo ako su ga u detinjstvu, na dan fabrike, svečano puštali da zaviri u velike pogone, čiju je promaju iskusio već kao tinejdžer, ne verujući u pustoš što je ubrzo nastala. U praznim halama nekad igraju pejntbol. Opremljen sigurnosnim kamerama, u kućici na ulazu, čuvar bivšeg giganta na ekranu prati igru; rat lopticama napunjenim bojom. Neuhvatljivi vrtlog uzmućenih boja – pisao je Marsel Prust – razmišljajući na početku dela U traganju za iščezlim vremenom o uzaludnim naporima uma da dozove našu prošlost. „Ona se krije izvan njegovog kruga i domašaja, u nekome materijalnom predmetu (u osećaju koji bi nam taj predmet izazvao)...“