Uži izbor za Bukerovu nagradu

U čeljustima bengalskog tigra

Ko će biti dobitnik ovogodišnjeg Bukera?

Prestižna nagrada ustanovljena je 1968. i dodeljuje se svake godine za najbolji roman napisan na engleskom jeziku. Žiri i ove godine ima pet članova. Predsedavajuća je Stela Rimington, spisateljica i bišva direktorka britanske tajne službe MI5 (od 1968. radila na svim odeljenjima: kontrašpijunaža, kontrasubverzije i kontraterorizam). Članovi žirija su Metju Dankona, pisac knjiga o rano-hrišćanskoj istoriji i stručnjak za spoljnu politiku, te Suzan Hil, spisateljica, kritičarka i urednica izdavačke kuće. Kris Malin, laburista iz južnog Sanderlenda, autor nekoliko zapaženih tomova dnevničkih beleški, novinar i političar; ministar u tri vlade i autor knjige o bombaškim napadima u Birmingemu. I Gejbi Vud, jedna od najpoznatijih književnih kritičarki.

Kladionica Ledbrouks, pravo mesto za „momke“ bez prebijene pare, stavila je na vrh liste koju čine naslovi dela šest pisaca uvrštenih u uži izbor – roman „The Sense of an Ending“ Džulijana Barnsa. Barns je do sada tri puta bio u užem izboru, sa knjigama „Floberova papiga“, „Engleska, Engleska“ i „Artur i Džordž“. Na prvi pogled čini se da je to sigurica.

Kladioničari, ipak, daju šanse i Stefanu Kelmanu, piscu dela „Pigeon English“. Džulijan Barns je na prvom mestu sa kvotom 13/8, dok je Kelman odmah iza njega sa 9/2. Romani A. D. Milera „Snowdrops“ i „Jamrach’s Menagerie“ Kerol Birč, ako je suditi po kladionici, imaju podjednake šanse (7/2). Na listi su još dva imena: Isi Eduđan „Half Blood Blues“ (13/2) i Patrik DeVit „The Sisters Brothers“ (8/1).

O čemu pišu ovogodišnji finalisti? Novi roman Džulijana Barnsa „The Sense of an Ending“ pripoveda o čoveku u srednjim godinama „i putevima kojima je morao da prođe“. Uz to, o sudbinama njegovih prijatelja iz detinjstva. Roman je podeljen na dva dela. U prvom, koji je koncipiran kao sećanje na mladalačke dane i šezdesete, opisana je veza glavnog junaka Tonija Vebstera sa zagonetnom Veronikom koju je pokušao da zaboravi. Druga celina zamišljena je kao pretresanje mračne prošlosti. Džulijan Barns (Lester, 1946), jedan od najpoznatijih svetskih pisaca, kako najavljuju kritičari, piše o starenju, kajanju i sećanjima.

„Pigeon English“ naslov je prvog romana Stefana Kelmana (Luton, 1976). To je priča o jedanaestogodišnjem Harisonu Opokuu koji se, zajedno sa majkom i sestrom, preselio u južni London iz Gane, na deveti sprat jednog od stambenih blokova. Glavni junak upoznaje Englesku i trudi se da razume trikove novog života u gradu. Razapet između nade i surove realnosti, nakon tragične smrti jednog dečaka na ulici, Hari odlučuje da sam sprovede istragu tog ubistva. Iz perspektive dečaka, „Pigeon English“ govori o emigraciji, životu u gradu, bandama, zločinu i odrastanju.

Kerol Birč (Mančester, 1951), poznata je engleska spisateljica, autorka jedanaest romana. „Jamrach’s Menagerie“ je istorijski roman u kome na Džefija Brauna, koji trči ulicom, naleće tigar koji je upravo pobegao iz menažerije. Gospodin Džamra, istraživač, preduzetnik i kolekcionar najčudnijih stvorenja, pokušava da otrgne klinca iz čeljusti smrti. Nakon uspele akcije, sledi jedno magično putovanje uz obalu Indije. Čarls Džamra istorijska je ličnost koja se vezuje za 19. vek i menažeriju u istočnom Londonu iz koje je jednog dana zaista pobegao bengalski tigar. Osmogodišnjeg dečaka koga je tigar držao u ustima, spasao je upravo Čarls, jedan od junaka knjige Kerol Birč.

Roman „Snowdrops“ krimić je iz pera A.D. Milera što bi poznavaocima slenga mogao sugerisati i sam naslov. Snowdrop ili „visibaba“ predstvlja u slengu leš pokriven snegom koji će biti otkriven tek kad grane sunce i belina krene da se otapa. Pisac, koji je između 2004. i 2007. godine bio dopisnik Ekonomista iz Moskve, smestio je radnju svog romana u Rusiju. Kritičari opisuju knjigu (koja će uskoro biti prevedena na dvadesetak jezika) kao psihološku dramu koja se odvija tokom jedne od moskovskih zima. Mladi Englez otkriva Rusiju, krećući se između hedonizma i očaja, ljubaznosti i korupcije, magičnih vikendica i razvratnih noćnih klubova.

Radnja dela sa neobičnom naslovom „The Sisters Brothes“ smeštena je u Oregon, 1851. Eli i Čarli Sisters, prosefionalne ubice na glasu, kreću u Kaliforniju da bi ubile čoveka po imenu Herman Kermit Varm. Uz put im se svašta dešava. Jedna kokne svakog ko joj se nađe na putu i uzme lovu, a druga nije sigurna da želi posao kojim se bavi i zaljubljuje se. U Kaliforniji otkrivaju da je Varm pronalazač koji je došao do čarobne formule koja bi ih sve mogla učiniti bogatim. Patrik DeVit (Kanada, 1975) piše neobični kaubojac, pun crnog humora, koji po svom „sinopsisu“ podseća na filmove braće Koen.

Roman Isi Eduđan „Half Blood Blues“ najavljen je kao priča o muzici, ljubavi, odanosti – priča koja postavlja pitanje koliko smo spremni da se žrtvujemo zbog umetnosti, a koliko istu takvu žrtvu tražimo od drugih. Priča počinje u Berlinu 1939. Mladi, talentovani trubač Hijeronimus uhapšen je u pariskom kafeu. Zna se da je imao dvadeset godina i da za njega od tada više niko nikada nije čuo. Bio je Crnac i nemački državljanin. Pedeset godina kasnije, Sidni Grifits, jedini svedok tog događaja, i dalje odbija da kaže šta je video toga dana. Ipak, mračni tuneli prošlosti ponovo se otvaraju.

Članovi žirija saopštiće svoju konačnu odluku 18. oktobra. Laureat će dobiti 50.000, a svim finalistima biće isplaćeno po dve i po hiljade funti.

Mića Vujičić (Nin, 6. oktobar 2011.)