U drugom tomu kapitalne memoarske knjige Nojeva barka, slikar i istoričar umetnosti Miodrag B. Protić (1922–2014), čuveni likovni kritičar NIN-a, seća se susreta sa princezom Margaretom. Nadovezujući se na rasprave šta je u seriji Kruna stvarno, a šta domaštano, prenosimo taj odlomak:

Leta 1970. britanska princeza Margareta, s mužem, lordom Snoudenom, umetničkim fotografom, posetila je Beograd kao izaslanik svoje sestre, britanske kraljice Elizabete... Pozdravljam ih pred Muzejem i idući pasarelom prema ulazu, pokušavam da držim ravnotežu u obraćanju princezi i lordu, ali mi lord, čim smo ušli, gotovo kolegijalno pomaže: „Pobrinite se vi za princezu, ja se u muzejima i sam snalazim“; odvaja se od nas i polazi među umetnike. Princeza još mlada, privlačna, kratko ošišana i dobro očešljana, dubokih kraljevsko, vindzorsko plavih očiju – u plavičastosivoj svilenoj mini haljini sa ružičastim odsjajima u neupadljivim cvetolikim šarama, prema tadašnjoj modi, uspravna (dvorski trening još od detinjstva hodanja sa knjigom na glavi) – prirodno ljubazna: uz to i čuvena heroina, love story četrdesetih – razumeo sam Tausenda, viteza Royal Air Force iz bitaka sa Luftwaffe. Pošto sam joj pokazao razvoj srpske i jugoslovenske umetnosti 20. veka, spustili smo se u prizemnu dvoranu, među zvanice, na koktel koji smo priredili kako bi se upoznala sa beogradskim umetnicima. Razgovor neusiljen. Sagovornike nudi cigaretama, pre nego što bi cigaretu sama zapalila. (Smejala se kada je poznati beogradski vajar, prepoznavši njihovu vrstu, rekao: „It is very expensive“.) Zatim smo sa čašama u ruci dvoranom prošetali sami, da joj pokažem dela najznačajnijih inostranih grafičara – snimljeni smo u razgovoru pred nekoliko metara dugim Miroom (otisnutim na svili). Na osnovu opaski o slikama i pitanja o mojim utiscima iz Londona, zaključio sam da prati umetnički život. Posle jednog prijatno provedenog sata trebalo je poći dalje, jer je u njenu čast britanska ambasada u svom vrtu davala prijem. Pratim je do kola, zahvaljujem na poseti – odgovara da ćemo se za koji trenutak ponovo videti – i vraćam se među zvanice koje me dočekuju velikim aplauzom.