Nin (Tekstovi)
Klasici: Dubina pozornice


U subotu, 9. aprila, večernji termin na Drugom programu Radio-televizije Srbije bio je rezervisan za snimak predstave Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića, koju je na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta svojevremeno postavio reditelj Dejan Mijač (1934–2022).

U prvom tomu Pozorišnih referata – deo hronike vezan za 1985/1986, poglavlje: „Pokušavam da nadoknadim propušteno (2)“ – Jovan Hristić ispisuje esej o tom komadu, i pošto ga otvori rečima: „Niko ne zna šta je Aristotel imao na umu kada je rekao da tragedija pročišćava naša osećanja, ali posle predstave svi smo izašli u noć okupane duše“ – govori o ulogama Miloša Žutića, Đurđije Cvetić, Milana Gutovića, Jasmine Ranković, Branke Petrić, Miše Janketića, Mila Miranovića, Branka Cvejića, Gordane Pavlov, Ljiljane Međeši, Gojka Šantića... Takođe, o kostimima Božane Jovanović, scenografiji Miodraga Tabačkog, muzici braće Vranešević.

Hristića zanima kretanje predstave „u rasponu od opipljive svakodnevice do istančane poezije“, te koliko glumca može da ponese dobar tekst; kako igraju „savršeno svesni mesta koje svaka uloga zauzima u njima“.

Na 308. stranici kaže: „U svojoj predstavi Dejan Mijač je sa sigurnošću majstora pronašao pravi tonalitet u kome Simovićeva drama postiže svoj puni efekat. On je vladao ritmovima zbivanja – kod Simovića sve se događa postupno, i gotovo neprimetno – i umeo je da nam stavi do znanja da gledamo dramu u kojoj se događaji polako uzdižu do one ravni do koje samo pesnik može da ih dovede. Kod Mijača sve ima i opipljivost najsvakodnevnije stvarnosti i prozračnost poezije, i siguran sam da nikada neću zaboraviti kraj njegove predstave, scenu u kojoj glumci, bez svog mladog prvaka, sa kolicima natovarenim prtljagom i pozorišnim rekvizitima, odlaze u dubinu pozornice. Kao Majka Hrabrost što nastavlja da vuče svoja kola zemljama koje je opustošio Tridisetogodišnji rat, Simovićevi glumci vuku svoja kolica koja samo što se nisu raspala i odlaze nekud za svojom umetnošću koja je na neobične načine nekim tanušnim `tavnim plamenom` ozarila stravičnu javu života.“

(NIN, 14. april 2022)

понедељак, 28. мај 2018.

Ako ste nekada bili sami u kući, stajali pored fiksnog telefona, puštali ga da zvoni, i napokon p
петак, 4. мај 2018.

Pikaso – to ime deluje kao emanacija atomskog jezgra – piše Oto Bihalji Merin 1957. godine u knjizi
петак, 4. мај 2018.

Jedno od deset „pravila za pisce“ irskog prozaiste Kolma Tojbina glasi: „Mentalno – ostani u pidža
петак, 4. мај 2018.

Na naslovnoj strani 415. broja, objavljenog 14. decembra 1958, nalaze se Josip Broz Tito i Gamal A